Ocenite članak:
  • 60
(2.82 / 60)

Prednosti rekreacije – motivišite se da vežbate


prednosti-rekreacije-–-motivišite-se-da-vežbate

Šta bi bilo kad bi vam neko rekao da vam je zdraviji i duži život sa manje kilograma na dohvat ruke? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito? Na osnovu brojnih istraživanja, rekreacija je ključna za bolji kvalitet života.

Redovna rekreacija ne samo da pomaže da se smanji telesna težina, već i umanjuje rizik od nekoliko hroničnih bolesti i stanja. Ključ za dug i zdrav život leži u pronalaženju aktivnosti u kojima uživate i njihovom uklapanju u vašu svakodnevnu rutinu.

Lista prednosti po zdravlje je dugačka, a zahtevi su jednostavni – treba samo to da uradite.

Odbrana od bolesti

Istraživanja potvrđuju da bilo koji nivo rekreacije, u bilo kom životnom dobu, jeste koristan. Pored toga, što više vežbate, to su  prednosti veće. Nacionalna akademija nauka preporučuje ukupno sat vremena fizičke aktivnosti dnevno. Zvuči mnogo, ali taj sat može da se sastoji od nekoliko kraćih intervala aktivnosti (kao što je šetnja, uređivanje bašte, čak i detaljno spremanje kuće) u toku dana.

Fizička aktivnost je suštinski deo svakog programa za mršavljenje jer njom rešavate masti a čuvate dragocenu mišićnu masu. Ali rekreacija ima i mnoge druge prednosti po zdravlje i dugovečnost. Može da pomogne da se spreče ili ublaže sledeća stanja:

1. Bolesti srca. Redovna aktivnost jača srčani mišić, snižava krvni pritisak, povećava ,,dobar’’ holesterol (lipoproteine velike gustine, ili HDL) i smanjuje ,,loš’’ holesterol (lipoproteine male gustine, ili LDL), poboljšava protok krvi i pomaže da srce bolje funkcioniše. Sve ove prednosti smanjuju rizik od moždanog udara, srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska.

Istraživači sa Djuk univerziteta kažu da nivo fizičke aktivnosti, a ne intenzitet, ima najveći uticaj na poboljšanje lipida u krvi (holesterola). Prema časopisu The New England Journal of Medicine, ovi istraživači su takođe ustanovili da je bilo kakva rekreacija bolja od nikakve – mada važi pravilo da što je više, to je bolje.

2. Moždani udar Analizirajući 23 studije, istraživači su otkrili da fizička aktivnost smanjuje rizik od moždanog udara. Prema studiji objavljenoj u časopisu Stroke, umereno aktivni učesnici u studiji su bili pod 20 odsto manjim rizikom od moždanog udara nego manje aktivni učesnici.

3. Dijabetes tipa II. Ova bolest se širi zabrinjavajućom brzinom – od 62 odsto od 1990-tih – i 17 miliona Amerikanaca boluje od nje. Fizička aktivnost može da podstakne gubitak kilograma i pomogne u prevenciji i/ili kontroli ove bolesti. Gubitak telesne težine može da poveća osetljivost na insulin, poboljša nivo šećera i holesterola u krvi i snizi krvni pritisak – što je sve važno za zdravlje dijabetičara.

U studiji objavljenoj u časopisu Annals of Internal Medicine, dr Frenk Hu sa Fakulteta za javno zdavlje na Harvardu kaže da jednosatna brza šetnja svakog dana može da smanji rizik od dijabetesa tipa II za 34 odsto.

4. Gojaznost. Prekomerna telesna težina i gojaznost mogu se sprečiti ili rešavati rekreacijom u kombinaciji sa  zdravom ishranom. Aktivnost pomaže da se smanji nivo masti u organizmu i poveća mišićna masa, čime se poboljšava sposobnost organizma da sagoreva kalorije. Kombinacija smanjenog unosa kalorija i svakodnevne rekreacije pravo je rešenje za gubitak kilograma. Pored toga, kontrola gojaznosti je od suštinske važnosti, jer je gojaznost jedan od glavnih uzročnika mnogih bolesti. Smanjenje indeksa telesne mase je siguran način da se umanji rizik od prerane smrti i živi zdravijim životom.

5. Bol u leđima. Bol u leđima može da se reši ili spreči kroz fitnes program koji obuhvata jačanje i fleksibilnost mišića. Dobro držanje i jaki stomačni mišići najbolja su odbrana organizma od bola u leđima.

6. Osteoporoza. Vežbe sa opterećenjem (kao što su šetnja, džogiranje, penjanje uz stepenice, igranje ili podizanje tegova) jačaju kosti i pomažu u sprečavanju osteoproze ili gubitka koštane mase do koje često dolazi kod žena posle menopauze. Za maksimalne rezultate, najbolje je kombinovati ishranu bogatu kalcijumom i vitaminom D sa redovnim vežbama sa opterećenjem.

7. Psihološke prednosti. Veće samopouzdanje je jedna od glavnih prednosti redovne fizičke aktivnosti. Dok vežbate, vaše telo oslobađa supstance pod nazivom endorfini koje mogu da vam poprave raspoloženje i mišljenje o sebi. Osećaj koji sledi posle trčanja ili vežbanja se često opisuje kao ,,euforija’’ i prati ga veća količina energije. Vežbanje može da vam pomogne da se oslobodite stesa i odbranite od depresije i anksioznosti.

Ovo su samo neki od načina na koji rekreacija poboljšava vaše zdravlje. Studije kažu da ona može da pomogne i kod određenih vrsta karcinoma, poboljšanja imunog sistema i još mnogo toga.

Dobitna kombinacija: rekreacija i zdrava ishrana

Sama rekreacija dovodi do malog gubitka telesne težine, a u kombinaciji sa ishranom sa smanjenim unosom kalorija, efekat je mnogo veći.

U studiji objavljenoj u časopisu The Journal of the American Medical Association, istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu su ustanovili da osobe koje redovno vežbaju i hrane se zdravo, uz umeren unos kalorija, gube kilograme i poboljšavaju kardiorespiratornu funkciju, bez obzira na trajanje ili intenzitet vežbanja.

Druga studija objavljena u časopisu JAMA pokazala je da nikad nije kasno da se uživa u prednostima fizičke aktivnosti. Žene sa sedentarnim navikama starije od 65 godina su smanjile stopu smrtnosti od svih vrsta uzroka za 50 odsto kada su počele da šetaju oko 1,5 kilometar dnevno.

Veliki otpor

Ako je rekreacija toliko dobra za nas, zašto se onda njom ne bavimo?

Oko 64 odsto muškaraca i 72 odsto žena ne uspeva da uklopi fizičku aktivnost u svoj raspored na dnevnoj bazi, prema podacima iz Nacionalnog istraživanja o zdravlju iz 2000. godine. Amerikanci danas nisu ništa aktivniji nego pre 10 godina.

Američki koledž za sportsku medicinu preporučuje kombinaciju aerobnih vežbi (vrsta vežbi od kojih se zadišete, kao što su hodanje ili džogiranje) za poboljšanje kardiovaskularne funkcije, trening snage (kao što je dizanje tegova ili gimnastika) za tonus mišića i istezanje za poboljšanje pokretljivosti.

Trudite se da radite sve tri vrste vežbi ali zapamtite da je bilo kakvo vežbanje bolje od nikakvog. Evo nekih jednostavnih načina da uvrstite fizičku aktivnost u svakodnevni život:

Nabavite psa i izvodite ga u šetnju svakog dana.

setnja-psaRadite stvari na staromodan način – ustanite da promenite TV kanal, otvarajte vrata garaže ručno, koristite ručnu kosilicu za travu.

Koristite stepenice umesto lifta.

Hodajte brzo kad god možete.

Svedite vožnju kola na minimum i hodajte do lokacija u krugu od 1,5 kilometar.

Krenite na tenis ili neku drugu igru ili sport u kom uživate.

Učlanite se u teretanu ili fitnes klub.

Sledeći put kad budete u iskušenju da preskočite vežbanje, setite se svih ovih ogromnih prednosti po zdravlje i zapamtite da se i najmanji trud isplati. Možda niste raspoloženi za intenzivno vežbanje, ali šta kažete na šetnju po kraju?

Nemojte propustiti ovu šansu života  - i to dužeg i zdravijeg.


 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru