Pravilna ishrana od A do Ž

Dijabetes

Dijabetes je stanje u kojem telo ima problema s kontrolisanjem nivoa glukoze (šećer) u krvi. Postoje tri tipa dijabetesa: tip 1 (ranije zvan dijabetes zavisan o insulinu) gde se više ne proizvodi insulin; tip 2 dijabetes mellitus (ranije zvan dijabetes nezavisan o insulinu (gde telo ne reaguje dobro na insulin ili proizvedeni insulin ne deluje kako treba i trudnički dijabetes, dijabetes tipa 2 koji se javlja tokom trudnoće.

Ehinacea

Ehinacea je biljka cvetnica koja se često koristi kao biljni lek za jačanje imunološkog sastava i smanjivanje rizika od manjih infekcija.

Elektroliti

Elektroliti su minerali u rastvoru. Najvažniji elektroliti u telu su natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, hlor i fosfat. Minerali imaju važnu ulogu u procesima u telu, kao što su funkcije živaca i mišića i ravnoteža tečnosti. Nivo elektrolita u telu može narušiti gubitak velike količine tečnosti, kao što je povraćanje, proliv i pojačano znojenje.

Emulgatori

Emulgatori su dodaci hrani koji pomažu mešanju ulja i vode. Primer emulgatora koji se koristi u hrani je sojin lecitin.

Energija

Energija u hrani se meri kilodžulima (kJ) ili kalorijama (Cal). Našem organizmu je potrebna energija za telesne funkcije poput disanja i varenja, za svakodnevne aktivnosti i fizičke aktivnosti. Dnevne potrebe za energijom se razlikuju u zavisnosti od godina, pola, težine i nivoa aktivnosti.

Esencijalne masne kiseline

Esencijalne masne kiseline su vrsta masnoća potrebnih za pravilno funkcionisanje i razvoj, ali bih ih trebalo unositi hranom jer ih telo ne proizvodi samo. Postoje dve esencijalne masne kiseline – linolna kiselina (omega-6 masna kiselina) i alfa-linolenska kiselina (omega-3 masna kiselina). Dobar izvor linolne kiseline su polinezasićena ulja, margarini, neki koštunjavi plodovi (npr. orasi) i neke semenke (npr. susam). Dobar izvor linolenske kiseline su kanolino ulje, laneno seme i orasi.

Fitoestrogeni

Fitoestrogeni su biljne hemikalije koje se nalaze u prirodi, a strukturom su slične ljudskom hormonu estrogenu. Najčešći fitoestrogeni su izoflavoni koji se mogu pronaći u soji i lignanima iz semena lana. Fitoestrogeni se u telu ponašaju slično kao estrogen i veruje se da olakšavaju neke simptome menopauze i korisni su za zdravlje uopšteno.

Fitohemikalija

Fitohemikalija ili fitonutrijent je hemikalija ili nutrijent biljnog porekla. Postoje stotine fitohemikalija u biljkama, a veruje se da mnoge još treba otkriti. Veruje se da su fitohemikalije korisne za opšte zdravlje. Neke često spominjane fitohemikalije su antioksidansi poput flavonoida u voću i povrću, likopen u paradajzu i polifenoli u zrncima kafe i kakaa. Biljni steroli (vidi fitosterole) su druga vrsta fitohemikalije.

Fitosteroli

Fitosteroli su jedinjenja koji imaju strukturu poput holesterola te se u malim količinama nalaze u biljnom ulju, voću, mahunarkama i koštunjavim plodovima. Kada se redovno konzumiraju u koncentrovanim proizvodima poput margarina koji sadrži fitosterol, mogu pomoći u smanjivanju nivoa holesterola smanjujući njegovu absorpciju.

Flavonoidi

Flavonoidi su vrsta polifenola, što je grupa biljnih hemikalija slične hemijske strukture koje u telu deluju kao antioksidansi. Izvori flavonoida su vino, grožđe, jabuke, čaj, luk i bobičasto voće. Flavonoidi se u manjim količinama nalaze u većini povrća i voća.

Folna kiselina

Folna kiselina je B vitamin koji se nalazi u zelenom lisnatom povrću, voću (npr. banane i narandže), mahunarkama i kikirikiju. Takođe se dodaje u neke žitarice. Folna kiselina je potrebna za pravilan razvoj ćelija. Adekvatan unos folne kiseline u periodu pre trudnoće i u prva tri meseca trudnoće može smanjiti rizik od defekata neuralne cevi kod embriona.

Fruktoza

Fruktoza je monosaharid (šećer) koji se u prirodi nalazi u voću i medu. To je najslađi prirodni šećer. Glukoza i fruktoza se spajaju kako bi se napravio običan šećer, saharoza. Fruktoza se koristi i kao zaslađivač u nekoj obrađenoj hrani.