Ocenite članak:
  • 79
(2.91 / 79)

Pravilna ishrana - manji rizik od nastanka raka


Autor: doc dr Maja  Nikolić    

pravilna-ishrana-manji-rizik-od-nastanka-raka

Ishrana utiče kako na prevenciju, tako i na usporavanje ili, ređe, zaustavljanje procesa kancerogeneze. Dokazi o kompleksnoj povezanosti između navika u ishrani i karcinoma prikupljeni su tokom brojnih i metodološki različitih istraživanja. Utvrđeno je da različiti činioci ishrane učestvuju u nastanku oko polovine malignih bolesti. 

Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, prestanak pušenja, pravilna ishrana i lečenje određenih infekcija mogu sprečiti nastanak oko trećine malignoma. Ovo je izuzetno značajno ukoliko se zna da je stopa obolevanja od malignih bolesti u svetu u porastu za 50% i da se očekuje 15 miliona novoobolelih do 2020. godine. 

Povezanost nekih nutritivnih činioca sa malignim bolestima

Lokalizacija Masti Telesna masa Vlakna Voće, povrće Alkohol Dimljene, usoljene, na roštilju spremljene namirnice
Pluća       * X  
Dojka X X   * X  
Debelo crevo X X * *    
Prostata X X   *    
Žučna kesa X     *    
Rektum X       X  
Endometrijum   X        
Usta       * X  
Stomak         X X
Bubreg   X        
Grlić materice   X   *    
Štitna žlezda   X        
Jednjak         X X

X-faktor rizika

*-protektivni faktor  

Mikronutrijenti koji smanjuju rizik za pojavu raka

Zaštitna materija Preporučena dnevna doza

Komentar
Selen 200 µg suplementacija smanjuje rizik za nastanak raka; nedostatak povećava rizik za pojavu raka
Vitamin A 1000 µg reguliše epitelizaciju usne duplje, digestivnog i respiratornog trakta i kože
Vitamin C 250-500 mg smanjuje rizik za rak pluća i digestivnog trakta
Vitamin E 200 µg smanjuje rizik za nastanak raka
 
Folna kiselina
0,4 mg smanjuje rizik za nastanak raka pluća, posebno kod pušača
Vitamin B12 10-20 µg smanjuje rizik za nastanak raka pluća, posebno kod pušača
Kalcijum 1g smanjuje rizik za nastanak raka debelog creva
Vitamin D 10µg smanjuje rizik za nastanak raka debelog creva
 

Preporuke u vezi ishrane za sprečavanje raka Svetskog fonda za istraživanje raka

Ishranu treba da čine uglavnom namirnice biljnog porekla, pre svega voće, povrće i integralne žitarice, minimalno prerađene
Održavanje telesne mase u poželjnim granicama
Svakodnevna fizička aktivnost je neophodna (najmanje 1 sat šetnje dnevno i vežbanje 1 sat nedeljno)
Voće i povrće treba unositi dnevno 400 do 800 g (ili 5 i više porcija) tokom cele godine
Žitarice, mahunarke i korenasto i krtolasto bilje treba unositi 600-800 g dnevno (ili više od 7 porcija)
Upotreba alkohola se ne preporučuje i treba je ograničiti na manje od 3 pića dnevno za muškarce tj. jedno za žene
Smanjiti unos crvenog mesa na manje od 80 g dnevno. Riba, piletina ili meso divljači imaju prednost u odnosu na crveno meso
Smanjiti unos masti, pre svega životinjskih
Smanjiti unos kuhinjske soli  i slanih namirnica
Ne upotrebljavati hranu koja je usled produženog čuvanja na sobnoj temperaturi podložna kontaminaciji gljivicama
Koristiti hlađenje u frižideru i druge odgovarajuće metode za čuvanje lako kvarljivih namirnica
Obratiti pažnju na aditive čija nepravilna upotreba može biti opasna po zdravlje
Pregorelu hranu baciti.Soljeno i dimljeno meso, kao i meso i ribu pečenu na plamenu treba upotrebljavati samo povremeno
Ukoliko se pridržava navedenim preporukama ne treba upotrebljavati dijetetske suplemente
 
Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod oko 50% obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija, posebno oportunističkih. 

Dijetetski saveti nakon izvršene resekcije želuca

Doručak je obavezan
Odmah po ustajanju uzima se čaša limunade sa malo šećera ili čaj sa limunom
Ukoliko pacijent ima apetit, odmah posle limunade (ukoliko nema malo kasnije) uzeti sendvič sa sirom ili mesom sa 1 kašičicom butera preko hleba od prethodnog dana ili tvrdo kuvano jaje i tost Marmelada, džem ili med se nikad ne jedu za doručak

Za doručak se može jesti gusta jaka supa sa testeninom ili pirinčem i povrćem, sa iseckanim mesom, kiselom pavlakom, umućenim jajetom i sl.
Kiseli mlečni napici upotrebljavaju se samo uz ostale namirnice, nikada samostalno
U toku dana se jedu gusto kuvana jela, supe i sl. u više obroka
Mahunarke se loše podnose, kao i pečurke, sveže salate i voće, te se koriste isključivo kao kuvano i pasirano (bez kore)
Vitamin C se dodaje u vidu tableta
Izbegavati jako zaslađene napitke, kao i mineralnu vodu
 

Preporuke u vezi ishrane kod obolelih od karcinoma kod pojave pojedinih simptoma

Simptomi Preporuke
Otežano žvakanje Ne uzima se čvrsta hrana Hiperenergetski, tečni napici se preporučuju kao suplementi

Mali česti obroci na slamku

Koriste se obroci velike energetske gustine

Anoreksija Jede se kod pojave apetita Mali, česti obroci

Izbegavati hranu jakih mirisa

Servirati hranu atraktivno

Koristiti stimulatore apetita

Gađenje, muka Mali, češći obroci Izbegavati jako slatka i masna jela Ujutro nekoliko keksa (krekera)

Pre obroka kratka šetnja

Alkalne vode u malim količinama, Duboko disanje

Hladniji obroci

Nemogućnost uzimanja obroka zbog slabosti Pripremanje jela koje ne traži dugo žvakanje (puding, lake supe, meko voće, gotovi dezerti, mesne konzerve)
Proliv,povraćanje Izbegavati sveže voće i salate Izbegavati povrće koje stvara gasove Redukovati biljna vlakna

Unositi dosta tečnosti (2.5-3 litra)

Mineralno-vitaminski suplementi

Zatvor Dosta tečnosti u ishrani, kao i  biljna vlakna i mleko ukoliko se podnose
 
 U toku radioterapije preporučuje se upotreba animalnih namirnica u kuvanom obliku, kao i upotreba namirnica bogatih liposolubilnim vitaminima. Isključuju se: alkohol, kafa, čaj, margarin, slanina, majonez, ovčije meso, suhomesnati proizvodi, riba u ulju, gusti voćni sokovi. 

Alternativna dijetoterapija kod obolelih od karcinoma je česta i rasprostranjena, ali do sada nijedna od njih nije odobrena kao efikasno sredstvo za lečenje raka. Kod nekih pacijenta, eventualno se alternativne dijete mogu koristiti  u oslobađanju napetosti i sporednih efekata lečenja. Ukoliko se koristi samo alternativna terapija, pacijenti dovode sebe u rizik i otežavaju kasnije lečenje. Društvo za ishranu SAD izdalo je saopštenje kojim upozorava na štetne posledice npr. makrobiotičke dijete za obolele od raka. Neke od alternativnih dijeta preporučuju neukusnu hranu, te oboleli od karcinoma, ionako bez apetita, još više može oslabiti. 

Neke dijete kao formule za mršavljenje mogu biti izuzetno štetne za organizam. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne vrste dijeta bez prethodne konsultacije sa lekarom. Dijete prenosimo sa najboljom namerom pa nismo odgovorni za neuspeh iste, njenu moguću štetnost po zdravlje kao ni druge posledice koje njena primena može izazvati. Sprovođenje ovih dijeta preuzimate na vlastitu odgovornost.
 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru