Pranje voća

Prolećna trpeza ne može se zamisliti bez svežeg voća i povrća, koje do naših domova stiže na najrazličitije načine: iz uvoza u velikim kamionima, sa plantaža na kojima se gaji organska hrana, iz velikih kombinata ili komšijske bašte.

Perite voće!

Bez obzira na poreklo, na svojoj površini sveže voće i povrće može imati različite hemikalije, ostatke đubriva, prašinu, zemlju, bakterije, gljivice i otrovne pesticide. Iako je verovatnoća da se razbolimo zbog konzumiranja neopranog voća relativno mala, treba razviti naviku pranja svežih namirnica zbog mogućnosti nepoznate kontaminacije (nedokumentovana upotreba većih količina pesticida, na primer), dece i osoba sa osetljivim sistemom organa za varenje ili smanjenom crevnom otpornošću na infekciju.

Voće i povrće možete oprati potapanjem u posudu sa vodom, koju treba promeniti nekoliko puta tokom pranja. Pranjem u toploj (ali ne i vreloj) vodi „izmamićete” aromu voća neposredno pred posluživanje. Lisnato i korensko povrće (zelena salata, šargarepa) treba potopiti u hladnu vodu oko 30 minuta pre serviranja. Za povrće koje sakuplja više nečistoća (krompir, mlada šargarepa) postoji specijalna četkica kojom plodove treba nežno „oribati” pre kuvanja, čak i ako ljuštite koru. Voštane obloge koje se nanose na neke vrste voća radi očuvanja vlažnosti i hrskave strukture ne mogu se oprati, pa se voće mora oljuštiti. Nikada nemojte da koristite deterdžente i druga sredstva za uklanjanje masnoća, jer ih namirnice upijaju.

Citrusno voće, dinje i lubenice takođe treba oprati pre upotrebe, kako se nečistoće s površine ne bi preko noža prenele u unutrašnjost ploda. Grožđe treba prati pre odlaganja u frižider, dok jagode i maline valja prati neposredno pred konzumaciju. Za pranje se preporučuje destilovana voda, koja je maksimalno očišćena i filtrirana.