Ocenite:
  • 30
(2.87 / 30)

Povrede torakolumbalnog dela kičmenog stuba

Najveći broj povreda kičmenog stuba se dešava na prelazu torakalnog u lumbalni deo kičme. Uglavnom se radi o prelomima tela pršljena i o luksacionim prelomima.


Uzrok nastanka

Ove povrede najčešće nastaju u saobraćajnim nesrećama, padovima sa visine ili pri zatrpavanju.


Klinička slika

Kod povreda bez nervnih lezija klinička slika nije posebno izražena. Može se javiti mišićni spazam, osetljivost pri palpaciji, kifotična angulacija i lokalni otok, eventualno sa potkožnim hematomom obično nešto više od mesta povrede. Povrede sa nervnim lezijama mogu da budu kompletna ili delimična oduzetost ( paraplegija). Kompletnu paraplegiju karakteriše motorna i senzitivna oduzetost sa paralizom sfinktera ispod nivoa lezije kičmene moždine. Nekompletnu oduzetost karakteriše pareza donjih ekstremiteta sa dobrim prognozama za oporavak.


Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, rendgenografije, kompjuterizovane tomografije (CT), magnetne rezonance i elektromiografije.


Lečenje

Pre svega se pruža adekvatna prva pomoć. Izvlačenje i pomeranje povređenog mora da bude veoma pažljivo bez pokretanja torakolumbalnog segmenta. Povređeni se ne sme hvatati za ruke i ramena sa jedne strane i noge sa druge strane tako da trup visi nadole.
Stabilni prelomi torakolumbalnog dela kičmenog stuba leče se bez imobilizacije mirovanjem u postelji, analgeticima i fizikalnom terapijom. Nestabilni pelomi bez nervnih lezija se leče imobilizacijom u gipsanom mideru u položaju hiperekstenzije. Nestabilni prelomi praćeni oštećenjem kičmene moždine najčešće se zbrinjavaju operativno uz primenu unutrašnje fiksacije.

 Komentari: 3 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar
 

Bolesti koje počinju slovom:


Pretraga po ključnoj reči:


  

Kategorije bolesti

Hirurška stanja sa ortopedijom