Povrede meniskusa kolena

Povrede meniskusa kolena je najčešća povreda u sportsko - medicinskoj praksi. Mehanizam povrede meniskusa je složen. Najčešće do povrede dolazi usled delovanja sila rotcije, fleksije, ekstenzije, abdukcije i kompresije. U suštini radi se o oštrim snažnim iznenadnim rotacijama, direknim udarima, obuzdavajućim pokretima zadnje medijalne kapsule i to usled zatezanja semimembranozusa ili prednje lateralne kapsule pri fleksiji tibije i kretanju femura napred, odnosno pri forsiranoj fleksiji kolena.

Meniskalna pukotina može biti:

• longitudinalna
• horizontalna
• kosa
• radijalna

Longitudinalna pukotina meniskusa je karakteristična da se nalazi vertikalno na površini plato tibije i javlja se najčešće kod mladih osoba. Najčešće se javlja u sportu. Javlja se kao kompletna ili nekomletna povreda meniskusa i paralelno se pruža dugom ivicom meniskusa i razdvaja cirkumferencijalna vlakna. Pukotina srećemo i duž periferije meniskusa ili usamom središnjem delu.

Horizontalna pukotina karakteristična je za starije osobe sa degenerativnim promenma na meniscusu. Položaj pukotine je paralelno sa gornjom i donjom površinom meniskus. Kada dođe do povrede postoji mogućnost podele meniskusa na dva dela gornji i donji.

Kliničkom slikom dominiraju različiti simptomi. Sama inicijalna povreda praćena je izlivom koji sportista ne mora odmah da primeti već sutra dan. Bol je konstantan i prisutan je duž medijalnog ili lateralnog dela zglobne pukotine kolena.

Četri osnovna simptoma povrede meniskusa su:

Nestabilnost se karakteriše intermitentnim promenama (na jednom meču oseti nestabilnost da bi sutra dan imao utisak da je sve uredu, lokalizovana je između femura i tibije (interponira). Ova nestabilnost se razlikuje od nestabilnosti izazvanom ligamentarnim lezijama kolena.

Blokada koje su izazvane lezijom meniskusa obično su hronične prirode, traju po nekoliko minuta i ne mogu se rasteratiti običnim pokretom. Javljaju se usled rupture meniskusa i u obliku su „drške na korpi“.

Kidanje hrskavice kolena obično je izazvano jakim iskretanjem ili silovitim udarcrm u koleno. Do povrede dolazi u hrskavici meniskusa, jednoj od dve polukružne trake elastičnog tkiva, koje su smeštene pored tibije u zglobu kolena. Od simptoma javlja se bol u zglobu, koleno može da se uklješti ili kleca, može se čuti krckanje i javiti otok. Uz kidanje hrskavice (povrede meniskusa) često se javlja i kidanje ligamentarnog aparata. Povrede meniskusa javljaju se u ragbiju, fudbalu, skijanju, borilačkim sportovima. U novije vreme, sa pojavom artroskopije, povrede hrskavice kolena brzo se rešavaju i sportisti se vraćaju na teren u najkraćem vremenskom periodu.

Netipični znakovi povrede meniskusa su:

Dijagnoza postavljanja povrede meniskusa je dosta jednostavna i pored dobre uzete anamneze (koja je i najznačajnija), fizikalnog pregleda, artografije i artroskopije kao i testovi Murray test, De Palma test, Stewart test, Appley test, Payerov znak, mnogo pomažu u dijagnostičke svrhe povrede meniskusa.

Mc Murray test se izvodi tako što pacijent leži naleđima. Ispitana noga je savijena je u kuku i kolenu a peta dodiruje butinu. Ispitivač jednom rukom obuhvata stopala a drugom koleno. Rotira stopalo u polje, potkolenicu abdukuje i koleno ekstendira. Ako pod rukom oseti preskok najverovatnije se radi o rascepu medijalnog meniskusa.

De Palma test (kompresivni test) izvodi se sa kolenom u punoj ekstenziji, potkolenica se aducira za ispitivanje medijalnog meniskusa. Ekstenzioni test se izvodi kada je koleno u ekstenziranom polažaju, koleno se se forsirani dovodi u hiperekstenziju, ako je meniskus povređen javlja se bol na zglobnoj liniji povređene strane.

Stewart test se izvodi tako što sportista stoji sa stopalima i potkolenicama u potpunoj unutrašnjoj rotaciji, a posle toga potpuna spoljna rotacija. Ako se bol pojčava u ispitivanom kolenu pri čučnju u unutrašnjoj rotaciji, ukazuje na mogućnost povrede unutrašnjeg meniskusa. U slučaju suprotne rotacije govorimo o najverovatnijoj povredi lateralnog meniskusa.

Apley test sportista leži potrbuške sa kolenima flektiranim pod uglom od 90. stepeni a natkolenicom fiksiranom za ležište. Ispitivač sa obe ruke pritisne na potkolenicu i rotira stopalo naizmenično unutra i u polje menjajući stepen fleksije. Ako uočimo preskok ili se sportista žali na bol radi se o leziji meniskusa. Drugi deo testa se izvodi se u istom položaju, s tim što ispitivač povlači potkolenicu naviše, a butina je čvrsto pritisnuta za podlogu. Ako se pojavi bol dok se stopalo rotira upolje i unutra ukazuje na ligamentarnu leziju.

Payerov znak – ispitaniku izazovemo maksimalnu fleksiju, javlja se bol u zadnjem delu zgloba medijalno ili lateralno zavisno od povrede meniskusa.

Artografija još uvek ima značaja kao pomoćna dijagnostička mera, naročito ako je u pitanju lezija posteromedijalnog dela kolena.

Artroskopija se dugo koristila u dijagnostičke svrhe kod lezija meniskusa, danas se koristi u operativne svrhe u rešavanju povreda meniskusa.

Dosadašnja iskustva kod potpune ekstrakcije meniskusa, nisu dali dobre rezultate. Istraživanja Johansona i saradnika ukazuje da oko 60% svih praćenih ekstrakcija meniskusa nisu bila uspešna. Iz tog razloga prešlo se na sasvim novi način lečenja i operativnih zahvata gde je artroskopija dobila vodeće mesto, a uspešnost operacije i povratka na sporski teren je preko 95%.