Povišene amilaze u krvi

Alfa amilaza je enzim male molekularne mase. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih sokova. Alfa amilaza katalizuje hidrolizu alfa 1,4-glikozidne veze u molekulu polisaharida stvarajući maltozu i glukozu iz amiloze. Iz amilopektina i glikogena nastaju osim maltoze, glukoze i dekstrini jer enzim ne deluje na 1,6 glikozidne veze.

U većim količinama amilaza se sintetiše u pankreasnim acinusima, a nešto manjim delom u pljuvačnim žlezdama. Ima je i u drugim organima, ali u mnogo manjoj meri. Amilaza se izlučuje pankreasnim sokom u duodenum; jedan deo prelazi u ekstracelularnu tečnost te tako dospeva i u cirkulaciju odakle se izlučuje glomerularnom filtracijom u mokraću.

Amilaza u svom molekulu sadrži jon kalcijuma, koji stabilizuje sam enzim. Joni hlora aktiviraju amilazu. Amilaza učestvuje u hidrolizi polisaharida na 1-4 vezama oslobađajući pri tome disaharide i glukozu. U serumu se nalaze dva izoenzima: amilaza tipa P iz pankreasa i amilaza tipa S iz pljuvačnih žlezda. Oba tipa izoenzima amilaze dospevaju u plazmu s mesta sinteze. U mokraći, u koju dospeva filtracijom kroz glomerularnu membranu, amilaza se nalazi u malim količinama i zato pokazuje nisku katalitičku aktivnost.

Određivanje katalitičke koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praćenju uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje zapaljenjskih procesa pljuvačnih žlezda. U metodama za određivanje katalitičke koncentracije amilaze u serumu i mokraći koriste se prirodni (skrob, amiloza) ili veštački supstrati (p-nitrofenilni i hlor-p-nitrofenilni maltozidi).

U metodama sa prirodnim supstratom moguće je odrediti katalitičku koncentraciju enzima na osnovu: razlika u obojenosti kompleksa skrob-jod pre i posle delovanja enzima, smanjenja zamućenosti smese skroba i ispitivanog biološkog uzorka i određivanja reduktivnih materija nastalih delovanjem enzima.

Za razliku od navedenih metoda, danas se jedino koristi metoda u kojoj je na skrob, amilozu ili amilopektin vezana boja koja se oslobađa delovanjem amilaze. Nakon centrifugiranja, oslobođena boja se meri fotometrijski.

S-alfa amilaza – normalne vrednosti: 28 - 100 IJ/I
U-alfa amilaza – normalne vrednosti: - 0 - 450 IJ/I

Amilaza je povišena u serumu obolelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis, tumori) i kod bolesti pljuvačnih žlezda (mumps), a može biti povišena i kod bolesti bilijarnog trakta (holecistitis, holangitis, holelitijaza), perforacije čira na želucu, intestinalnoj opstrukciji (ileus), uremiji i u postoperativnim stanjima.

Kod akutnog pankreatitisa,  amilaza raste 5-6 sati nakon vidljivih simptoma i ostaje povišena 2-5 dana. Vrednosti amilaze u mokraći proporcionalne su onima u serumu. Isti je i dijagnostički značaj.

Snižene vrednosti amilaze mogu se naći kod uznapredovale cistične fibroze, ozbiljnog oštećenja jetre i pankreatektomije.