Porfirija

Porfirija je grupa genetski uslovljenih bolesti koje se karakterišu poremećajima metabolizma porfirina i njihovog krajnjeg proizvoda hema. Radi se o nedostatku raznih enzima koji učestvuju u procesu sinteze hema. Usled tih enzimskih poremećaja dolazi do akumulacije pojedinih supstanci (raznih tipova porfirinogena, porfirina) koje direktno mogu izazvati oštećenja okolnih ćelija ili pojačati dejstvo nekih drugih štetnih faktora kao npr. UV zračenje.

Nagomilavanje porfirina može dovesti do oštećenja i izumiranja ćelija jetre (hepatocita). Pored toga porfirini zajedno sa drugim faktorima (svetlost, alkohol, lekovi) izazivaju dodatna oštećenja raznih organa (koža, jetra) nastaju vrlo toksični radikali kiseonika: superoksidni anjon, vodonik peroksid i kiseonik, koji oštećuju okolne ćelije. Takođe mogu nastati i lipidni radikali od lipida ćelijske membrane, što dovodi do uništenja ćelijske membrane.

U ljudskom telu, porfirini se mogu naći u u sledećim enzimima i proteinskim molekulima: mioglobin, katalaza, peroksidaza, citohrom, vitamin B12, guanilciklaza, prostaglandin - endoperoksid sintetaza. Porfirini igraju u pomenutim enzimima važnu ulogu u prenosu kiseonika, oksidaciji, razgradnji lekova, respiratornom lancu.

U organizmu čoveka sreću se sledeći porforini: uroporfirin I i III, koproporfirin I i III i protoporfirin IX. Samo se iz protoporfirina IX sintetiše hem. Kod porfirija nedostaju su pojedini enzimi iz lanca sinteze hema.

Hem se sintetiše u jetri i eritrocitima, tako da se i sve urođene (primarne) porfirije dele na:

• hepatične (u jetri) i
• eritropoetske (u crvenim krvnim zrncima)

Hepatične porfirije: akutna intermitentna hepatična porfirija, porfirija variegata (mešovita porfirija, protokoproporfirija), hereditarna koproporfirija, kasna kožna porfirija (Porphyria cutanea tarda), deficit ALA dehidrataze.

Eritropoetske porfirije: eritropoetska protoporfirija, kongenitalna eritropoetska porfirija (Gunterova bolest), eritropoetska koproporfirija, X hromozom zavisna sideroblastna anemija.

Klinička slika

Kod svih hepatičnih porfirija se usled deficita određenog enzima smanjuje sinteza hema, pa je u hepatocitima smanjena sinteza hema. To dovodi do stvaranja sve veće količine aminolevulinske kiseline (ALK) i porfobilinogena. Ovi produkti se izbaciju iz tela mokraćom. Sve vrste porfirija u kojima je povećana koncentracija ALK i PBG karakterišu se akutnim napadima bolesti u vidu akutnog abdomena.

Porfirije u kojima je povećana koncentracija porfirina (uroporfirinogen, koproporfirinogen, protoporfirinogen) su praćene povećanim fotosenzibilitetom kože. Koža ovakvih osoba pri izlaganju ultravioletnoj svetlosti stvara toksične slobodne radikale kiseonika, koji su gore spomenuti. Javlja se i oštećenje ćelijske membrane usled stvaranja lipidnih peroksida. Na koži se javljaju promene u vidu krasti, pukotina, krvarenja, tamna prebojenost kože, pojačana maljavost (hirzuitizam). Pošto se porfirini izbacuju mokraćom zbog obojenosti porfirina mokraća dobija tamno - crvenu boju. Kod nekih porfirija mogu se naći znaci oštećenja nervnog sistema: polineuropatija, pareza, paraliza.

Kod eritropoetskih porfirija može se javiti anemija (sideroblasta anemija). Može se javiti i povraćanje.

Stečene porfirije su porfirije koje nisu prouzrokovane nekim genetskim defektom za određeni enzim koji učestvuje u sintezi hema. One nisu nasledne, za razliku od urođenih. Mogu se javiti kod raznih intoksikacija, oboljenja krvi, oboljenja sistema za varenje. Karakterišu se povećanom koncentrcijom porfirina u urinu.

Dijagnoza

Lečenje