Ocenite članak:
  • 41
(2.95 / 41)

Poremećaj spavanja


poremećaj-spavanja

Najveći broj ljudi, oko 60% spava izmedju šest i osam sati dnevno, 36% ljudi spava više od osam sati dnevno, dok manje od 4% spava manje od šest sati. Ne postoji razlika o potrebi spavanja izmedju muškarca i žene.

Ukoliko se budite umorni i neispavani možda je poremećaj sna problem koji imate. Važno je znati da osećaj pospanosti i težine u nogama i očnim kapcima koji se proteže celoga dana nije normalan.

Spavanje i sanjanje su neophodni za jutarnje odmorno buđenje. Normalno stanje je kada se osoba oseća odmoreno nakon buđenja i zadržava taj osećaj tokom dana. Dugotrajno iscrpljivanje i nespavanje dovodi do teških nenormalnosti u funkcionisanju mozga. Mnogi istraživači zastupaju teoriju da dnevni umor sintetiše supstancu koja se zove Hipnotoksin, a koja aktivira deo mozga - retikularnu formaciju koja je zadužena za spavanje. Spavanje nije samo stanje svesti već i stanje izmenjene telesne hemije. Nespavanje dovodi do umora, slabije koncentracije, anksioznosti, nemogućnosti obavlja kordinisanih pokreta, nerazumljivog govora, oštećenja vida.

Simptomi poremećaja spavanja

Ukoliko primećujete sledeće simptome verovatno imate problema sa poremećajem spavanja:
  • buđenje sa osećajem umora nakon sedam ili osam sati spavanja
  • spontano padanje u san za vreme sastanaka i društvenih događanja
  • neugodan osećaj gmizanja i trnci u nogama praćeni neodoljivom potrebom za pomeranjem nogu
  • vrlo glasno hrkanje i nemiran san
Za vreme određenih faza spavanja luči se niz hormona koji pomažu u regulaciji metabolizma i ostalih faktora koji utiču na zdravstveno stanje. Promena strukture sna može dovesti do osećaja umora i pospanosti, pa čak i povećati rizik od nastanka celog niza ozbiljnih medicinskih stanja.

Problemi sa snom

Treba razlikovati probleme sa spavanjem, primarne poremećaje sna i poremećaje sna koji su uzrokovani nekim medicinskim stanjem. Problemi sa spavanjem često nastaju zbog loše higijene spavanja, odnosno loših navika. Radi se o navikama i faktorima okoline na koje se može uticati i koje je moguće kontrolisati. Ovde spadaju pušenje, konzumiranje alkohola ili kofeina, intenzivno vežbanje ili konzumiranje velikih obroka hrane pre spavanja. Tu su takođe i umor uzrokovan promenom vremenskih zona prilikom putovanja i psihološki stresovi koji dovode do otežanog uspavljivanja ili spavanja, poput rokova na poslu, ispita, bračnih konflikata ili poslovnih kriza.

Kao najčešči poremećaji spavanja navode se: poremećaj rem faze sna, noćni strahovi, škrgutanje zubima (bruksizam), sindrom nemirnih nogu, apneja u snu, Klajn-Levinov sindrom, pričanje u snu (somnilokvija) i narkolepsija.


 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru