Polno prenosive bolesti (SPB), kao što ime kazuje, prenose s čoveka na čoveka polnim kontaktom. Izuzetno retko infekcija se može preneti i nepolnim putem (npr. kontaminiranim predmetima). Širenju bolesti pogoduju učestalo menjanje partnera, loši socijalni i higijenski uslovi, migracija stanovništva, savremen način življenja, ali i nedostatak polne edukacije i kulture.

Važno je poveriti lekaru svoju sumnju na polnu bolest, čak i ako se dobro osećate. Obavestite partnera o svojim sumnjama, a u sledećim odnosima koristite kondom.

Ne pokušavajte sami izlečiti polno prenosivu bolest. Ove bolesti su zarazne i neke imaju teške komplikacije i posledice. Morate potražiti pomoć lekara.

Većina polno prenosivih bolesti uspešno se leči, a ako se ne leče, mogu izazvati ozbiljne komplikacije, pa čak i smrt.

Imate li polno prenosivu bolest, recite to partneru, jer se i on/ona mora lečiti. Uzimajte propisanu terapiju po preporuci lekara. Popijte celu dozu, čak i ako se osećate bolje i nikome ne dajte lekove koji su propisani Vama. Ako se partner ne leči, a održavate polne odnose bez zaštite, terapija je uzaludna.

Imajte na umu da kondomi nisu 100% učinkoviti u sprečavanju polno prenosivih bolesti. Ali pravilna i redovna upotreba lateks prezervativa značajno smanjuje rizik od zaraze. Uz kondome smeju se koristiti samo se lubrikanti na bazi vode.

Genitalni herpes renosi se polnim kontaktom. Dva su tipa Herpes simplex virusa (HSV) i oba mogu uzrokovati genitalni herpes.

HSV tip 1 najčešće inficira kožu usana, ali može uzrokovati i genitalni herpes. Osobe koje imaju HSV na području usta, oralnim seksom mogu preneti virus na područje genitalija partnera.

HSV tip 2 češće uzrokuje genitalni herpes, ali može izbiti i na ustima.

Infekcije HSV - om povezane su uz veću opasnost od infekcije HIV - om.

Bolest stvara bolne bubuljice i otvorene ranice u području genitalija, ponekad i na drugim delovima tela, gde je oštećena koža došla u dodir s virusom. Zaražena osoba može primetiti povišenu temperaturu, bolove u mišićima, neugodu pri mokrenju, a u području prepona mogu oteći limfni čvorovi. Bubuljice nestanu za dve do tri nedelje, ali virus ostaje u telu (zaraženi je stalni nosilac virusa). Promene se, ređe ili češće ponavljaju celi život. Periodične reaktivacije virusa mogu biti spontane, ali najčešće su vezane uz emotivni stres, fizički napor, imunosupresiju itd. Kod izraženih simptoma zaraznost za polne partnere je visoka.

Danas poznati antivirusni lekovi samo pomažu u kontroli simptoma, ali ne ubijaju virus i ne uklanjaju ga iz tela. Zaražene žene mogu preneti genitalni herpes nerođenom detetu u toku trudnoće i/ili porođaja.

Gonoreju (kapavac, triper) uzrokuje bakterija Neisseria gonorrhoeae, koja se prenosi seksualnim kontaktom i prvenstveno zahvata urogenitalne sluznice, a znatno ređe druge organe.

Gonoreja može biti asimptomatska, pa zaraženi ne primećuju nikakve probleme. Muškaraci mogu 2 - 3 dana nakon infekcije primetiti pečenje u mokraćnoj cevi, bol za vreme mokrenja i krv u urinu i gusti, sluzavi iscedak iz penisa koji ubrzo postaje obilan, gnojan i žut. Na leči li se, bolest prelazi u hroničan oblik i može se proširiti na prostatu, testise i izvodne kanale i uzrokovati neplodnost.

Kod žena simptomi su manje izraženi ili ih nema. Ako postoje, najčešće se 2 - 4 dana nakon infekcije pojavljuje gnojni iscedak i bol i pečenje pri mokrenju. Nastaje bolna upala sluznice porođajnog kanala i bol pri hodu, sedenju i polnom odnosu. Može nastati i upala rektuma. Ako se ne leči, bolest prelazi u hroničnu fazu sa raznolikim komplikacijama koje mogu imati za posledicu oštećenja raznih organa, neplodnost i vanmaterničnu trudnoću.

Ako je započeto na vreme, lečenje je uspešno.

Porodica humanog papiloma virusa (HPV) ima više od 150 tipova, od čega se 40 prenosi uglavnom polnim putem. HPV se prenosi direktnim kontaktom s osobama koje imaju klinički izražene promene ili supkliničku, asimptomatsku infekciju. HPV 6 i 11 mogu se preneti sa zaražene žene na dete tokom porođaja, odnosno prolaska deteta kroz porođajni kanal i uzrokovati rekurentnu respiratornu papilomatozu.

Genitalne HPV infekcije uzrokuju benigne tvorevine, baradvice, genitalne bradavice (kondilome), supkliničke lezije, a visokorizični tipovi HPV - a odgovorni su za nastanak zloćudnih novotvorina vrata materice i drugih anogenitalnih područja.

Genitalne bradavice pojavljuju se u unutrašnjosti ili na spoljnom delu vagine, glaviću penisa i oko anusa. Ređe mogu nastati i u ustima i grlu nakon oralnog seksa. Kako će se infekcija odraziti na domaćina zavisi od tipa virusa, zahvaćenoj regiji i stanju imunološkog sistema. Većina infekcija, pogotovo u adolescentnoj dobi, je prolaznog toka i biva savladana imunološkom obranom domaćina, ali u 1 do 5 % slučajeva, ako se ne leče, mogu uzrokovati nastanak karcinoma vrata materice i anogenitalnog područja. U slučaju da je infekcija i savladana imunološkom obranom, virus može ostati u telu i kasnije se reaktivirati.

U muškaraca su HPV infekcije često asimptomatične i nema vidljivih promena, zbog čega se događa i previđanje supkliničkih promena. Pojedini stručnjaci povezuju HPV infekciju u muškaraca sa karcinomom prostate.

Promene na koži i sluznici uklanjaju se primenom lokalnih citotoksičnih sredstava i hirurških metoda. Može pomoći jačanje imuniteta - za jačanje lokalnog imuniteta i zaustavljanje delovanja virusa, koristi se interferon, koji ne leči infekciju, već podstiče telo da se bori protiv nje. Premaligne promene na vratu materice otkrivaju redovnim ginekološkim pregledima i Papa testom i uspešno se leče.