Ovo oboljenje se naziva i akutni idiopatski polineuritis, akutna
inflamatorna demijelinizujuća poliradikuloneuropatija ili akutni
alergijski polineuritis. Svi ovi nazivi ukazuju na neke karakteristike
oboljenja, međutim, u praksi se najčešće naziva kratko
poliradikuloneuritis ili Gilen-Bareov sindrom (GBS).
Uzrok nastanka
Uzrok nastanka nije jasan. Dosta
je izvesno da su imunski mehanizmi uključeni u patogenezu, i to kako se
pretpostavlja, mogu obuhvatiti humoralni i celularni imuni odgovor. Iako je
nepoznate etiologije, virusna etiologija nije isključena, a može se videti i u
prisustvu nekih poznatih noksi, kao što su porfirija, neuroleukoza i druge.
Klinička slika
Pojavi neuološke simptomatologije
može prethoditi febrilna epizoda. Glavni simptom je
mišićna slabost koja
zahvata ekstremitete,
trup i glavu. Slabost je uglavnom simetrična i ima dve
karakteristike:
često ima ascedentni
tok-počinje sa nogama i postepeno zahvata sve proksimalnije delove da bi na
kraju došlo do paralize facijalnog nerva. Ovaj tip paralize naziva se
ascedentni ili Landryjev tip. Znatno ređe paraliza se širi descedentno ili su
svi mišići zahvaćeni praktično istovremeno. Zahvaćenost respiratorne
muskulature dovodi do insuficijencije i paralize disanja kada je neophodno
asistirano disanje.
za razliku od polineuropatije
gde su više zahvaćeni distalni mišići, ovde je slabija proksimalna muskulatura
ili su bar podjednako slabi svi mišići elstremiteta. Mišići su mlitavi, a mišićni
refleksi sniženi i kasnije ugašeni.
Bolest se razvija za nekoliko
dana ili jednu do dve nedelje kada dostiže maksimum. U akutnoj fazi nema
atrofije mišića, ona se javlja kasnije. Nekoliko dana pre pojave
slabosti javljaju se bolovi u butinama i donjem delu leđa, kao posle vežbanja.
Bolovi se javljaju u više od polovine slučajeva, pretežno noću. Parestezije su
česte u početku, ali kasnije nestaju. Moguć je i gubitak senzibiliteta, pretežo
dubokog. Mišići su često preosetljivi na pritisak. Vegetativni poremećaji u vidu
kolebanja krvnog pritiska, tahikardije (ubrzan rad srca) ili bradikardije
(usporen rad srca), hiperhidroze ili suvoće kože, promene boje kože, obično su
kratkotrajni i retki. Bolesnici koji zahtevaju
asistirano disanje, oko 20% svih slučajeva, imaju nešto drugačiju kliničku
sliku. U više od polovine ovih slučajeva bolest počinje senzitivnim simptomima,
u svih su zahvaćeni kranijalni nervi, najčešće facijalis, tri četvrtine imaju
oštećenje senzibiliteta, često imaju autonomne poremećaje-hipertenziju i
tahikardiju. Sekvele su utoliko teže ukoliko je reč o težem obliku u akutnoj
fazi, tj. ukoliko su izraženije slabosti i oštećenje aksona.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu ananeze,
kliničkog pregeleda, laboratorijskih nalaza (albuminocitološka disocijacija,
hiperproteinorahija, pleocitoza), EMNG-a (elektromioneurografija).
Lečenje
Ove bolesnike treba lečiti u
ustanovama gde je moguće primeniti asistirano disanje. Razume se da je ovde
neophodna specijalna nega respiratornih puteva da bi se očuvala prohodnost i
izbegla sekundarna infekcija. Takođe je neophodna nega kože i sluzokože.
Sklonost nepokretnih bolesnika dubokim venskim trombozama je velika, zato treba
preventivno pasivno pokretati oduzete ekstremitete i davati po 5000 jedinica
heparina potkožno, dva puta dnevno. Terapijska izmena
plazme-plazmafereza, skraćuje period oporavka funkcije disanja i hoda u
bolesnika u kojih je primenjena blagovremeno tj. prvih dana bolesti. Jednako
dobri rezultati dobijaju se intravenskim davanjem imunoglobulina. Fizikalna terapija se mora
sprovoditi odmah po prestanku akutne faze. Od početka se mora korigovati
položaj ekstremiteta da se izbegnu kontrakture, a treba sprovoditi i pasivne
pokrete oduzetih ekstremiteta. Kasnije se sprovodi aktivna fizikalna terapija u
neurološkom odeljenju i rehabilitacionim centrima. Uz ovakvo lečenje i negu
oporavlja se najveći broj bolesnika. Lakši slučajevi se oporavljaju i spontano.
Dužina oporavka zavisi od težine oboljenja i životnog doba bolesnika. Nekada su
potrebni meseci pa i 1,5-2 godine za potpun oporavak. Moguće su i sekvele. Ipak
u 2% slučajeva bolest se završava letalno, najčešće zbog
komplikacija-sekundarne infekcije i embolije pluća.
Komentari: 8 |