Pitomi kesten za bubrežne i srčane bolesnike

Do sada se znalo da je pitomi kesten vrlo delotvoran u lečenju upaljenih vena, a s obzirom na to da u sebi sadrži malo natrijuma, preporučuje se u ishrani bubrežnih i kardiovaskularnih obolenja

Pitomi kesten ili castanea sativa, gorski kesten, kostanj, maron, marun je visoko drvo s bujnom i velikom krošnjom. Ona godišnje daje i do 200 kg ploda a stablo može da bude staro i do 500 godina. Nekada su ogromne kestenove šume prekrivale velik deo Evrope, a danas su se zadržale  na većim prostranstvima u mediteranskim zemljama.

Kesten kao hrana ima visoku energetsku vrednost, a glavni sastojak mu je skrob, kojeg ima oko 44%, zatim šećer, oko 4%, bjelančevina i oko 2% masti.

Vitamini u kestenu: bogat je vitaminima grupe B (vrlo velika količina vitamina B1), vitaminom A, a ima i malo vitamina C.

Minerali u kestenu: kalijum i fosfor su nsjzastupljeniji, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.

Budući da je siromašan natrijumom, vrlo je pogodan u ishrani bolesnika kod bubrežnih i kardiovaskularnih oboljenja.

Energetska vrednost ploda kestena u 100 grama je 878 kJ (215 kcal). U plodu ima eskulina, sterola, kvercitina, kumiranskih derivata.

U gastronomiji se od kestena pripremaju razne supe, čorbe, pirei, dodaci jelima te poslastice. Plod je vrlo ukusan i pečen, i kuvan.

S kestena se skine spoljna, tamna ljuska te se potopi u toplu vodu u kojoj treba da stoji dok se unutrašnja smeđa opna ne bude mogla lako oljuštiti. Tada se opere i ostavi na sušenju. Zatim se usitni mikserom i tako se dobije brašno.