Postovani, moj suprug i ja smo u braku 6 godina, pre toga smo bili u vezi 4 godine, dakle evo decenija je kako smo posveceni jedno drugom i kako sam pomislila vec da je nas zivot bajkovit; imamo dve prelepe kcerkice; nasa porodicna kuca je uvek puna smeha radosti i zajednicke brige o svemu… u nas zivot je usetala njegova devojka iz mladosti. Ona zivi na drugom kontinentu i nije fizicka opasnost trenutno sem sto kad tad moze doci u posetu u bg. Pocela je da mu salje mail-ove pune emocija, kako je pogresila sto ga nije zadrzala… to je shvatila sad kad je raskinula svoju 9-togodisnju vezu. Prvi put sam se osecala jako lose kad sam otkrila sve mail-ove koje su oni razmenili… onda je on rekao da nece vise da kontaktira s njom ali sam nakon sedam dana otkrila novu e-mail adresu s koje joj pise. Nakon sto sam mu zapretila razvodom, plakao je i rekao da je zavrsio s njom i predamnom bacio vizit kartu sa njenim telefonom. . . Nastavili smo dalje isto kao pre, srecni, zadovoljni, …. I sto je najzalosnije svi nam zavide na nasoj ljubavi…. . Sad za uskrs sam pronasla njenu cestitku na njegovom telefonu i njegov odgovor, pomalo decacki provokativan. To nije bio obican otpozdrav nego zadirkivanje; nesto sto ne lici na poruke dve osobe koje su raskrstile …. U jednom od njenih mailova ona je rekla da je svesna da on voli svoju zenu, ali ona zeli da nastavi s nim prepisku posto je svesna da izmedju njih postoji nesto i da je “on bio njen match”… ja sam suprugu objasnila da mi jako smeta da on bude u bilo kak+voj prepisci s njom, posebno sada kad sam shvatila da je to emocionalan odnos. Pocela sam da proveravam sve njegove mail adrese, telefone, …. S druge strane on kaze da je raskrstio s njom i da su ostali u prijateljskim odnosima. - sto ja neverujem. Cak mislim da nikakvo prijateljstvo nije moguce niti je potrebno. Ma koliko da iniciram razgovor, on se svaki put drzi svoje price da samo mene zeli i zdravu porodicu kakvu imamo i kaze da ja preterujem i vec ga opterecujem; a ja svakih 7 dana otkrivam neke detalje prepiske izmedju njega i njegove bivse. Cemu ovo vodi? Da li ja preterujem sa “spijuniranjem”? Da li je ovo pocetak kraja necega sto ja ne zelim ili postoji nacin da spasemo nas brak. Treba mi makar neka smernica kako da nastavim dalje. Unapred se zahvaljujem.

Poštovana,
Neki ljudi su skloni da kažu da je špijuniranje supružnika kao odlazak kod lekara: uvek se nešto otkrije. Da li je to realno ili ne to je druga priča zbog koje se obično uključuje psihijatar ili psihoterapeut. Ono što vam ja mogu reći je da su krize, bračne ili druge uvek tačke u kojima ljudi dobiju volju da nešto promene. Oni koji to znaju ponekad i namerno provociraju krize. Ako male ne učine soje, onda to učine veće. Kada se krize često ponavljaju a nikuda ne vode onda to i nisu ozbiljne krize već igra supružnika, ples koji im dođe kao "začin" u vezi.
Pozdrav