Uh, necu biti duga, ali da bih vam bar otprilike objasnila o cemu se radi, morace biti mozda malo duze: -) ja i muz smo u braku, evo jos malo 6 god. Nikad nikoga nisam volela kao njega, i on kaze da je kod njega ista stvar. Medjutim, dva smo razlicita sveta, on je miran, stalozen, tih, odmeren, inace je imao 18 godina kada mu je umrla majka, jako je osetljiv, a ja sam vesela, nasmejana, bezbrizna, ljudi me vole, ma bas vesela za oboje. Imamo dva preslatka klinca od 3 i dve godine, i kad se pogleda sa strane idealnooooo. E sad problem je u tome sto ja i on kad se svadjamo, ja sam uvek ta koja u afektu kaze i sto ne misli, jednom sam mu cak i rekla da deca nisu njegova, sta znam, bila sam besna, hteo je da se spakujem i odem bez njih, a i rekla sam mu takodje u afektu, dok sam bila trudna, posto je rekao, ti mislis sto si trudna da mozes samnom kako hoces, da nije problem i da abortiram ako on hoce. E sad! Od tada ja sam za njega neko ko je hteo da ubije dete, i zamisli da li postoji nesto gore od toga da muskarcu kazes da deca nisu njegova. A njegove uvrede, koje ne bih ni da pominjem su ok, njegovi afekti se ne priznaju, i poslednje sto mi je rekao jeste, da kad budem otisla kod psihijatra i rekla mu sta sam rekla u afektu i ako mi psihijatar kaze da sam normalna, da ce i on tako misliti.: -) ko zna da li ste me razumeli, ja sam pokusala, poenta je znaci da on sve shvata pogresno, stalno moram dapazim stagovorim, kao dajeodstakla, osetljiv je, umislja reci koje nisam rekla, skonta u svojojglavi nesto i to je to, a ja blentava, trtljam, pricam sto treba i ne treba, drugaciji smo, i meni to nije smetalo do sada, eto unapred hvalaaaaa nadam se da ste razumeli pitanje: -) i da li postoji neko bracno savetovaliste, psiholog, ja bih ga rado posetila da njemu ispunim zelju, posto smatram da sam normalna?

Poštovana,
Sve je idealno, a vi se ipak svađate. Potpuno sam razumela, mada ste i vi sami sve lepo objasnili, dva različita sveta po temperamentu, po senzibilnosti ali i po afektivnim reakcijama. Ako malo pažljivije pročitate svoje pismo, i odgovor se nazire " ja sam uvek ta koja u afektu kaze i sto ne misli, " a sami znate da su reči odraz naših misli. Verovatno vaše reči, kad nisu izgovorene u afektu, ne prate vaše emocionalne reakcije te ih vaš suprug tumači na drugačiji način. Reklo bi se da je vaš zajednički problem, problem u međusobnoj komunikaciji. Svakako da je za svaku pohvalu vaša obostrana želja da posetite bračno savetovalište, što bi vam svakako pomoglo da poboljšate komunikaciju, jer je očigledno da ima puno osnova za kvalitetan brak. Porodično savetovalište možete potražiti u najbližem centru za socijalni rad ili pak u nekoj od institucija koje se bave mentalnim zdravljem.
Pozdrav