Molim za savet. Oženjen sam sa ženom kojom volim i imamo troje dece. Bilo je koškanja i ranije ali se sve jako pogoršalo od prošle godine. Počela je ekonomska kriza i ja sam ostao bez posla. Ekonomski se to nije jako osetilo pošto su prethodne godine bile veoma uspešne. Moj posao zahteva rad na računaru i česta putovanja van zemlje. Sličan je mornarskom poslu, samo su smene kraće. Znači, večinu vremena provodim tražeći nove poslove. Trenutno imam ponovo izvore prihoda, ali to nije sigurno na duže staze. Moja žena ne može da prihvati realnost i besni nezadovoljna svaki dan. Apsolutno ne pazi šta govori i vređa i mrtve i žive. Ne da mi da tražim posao. Razbija mi kompjuter i udara drvenom klompom po operisanoj nozi. Ne želi da razgovara uopšte i samo priča kako nam je bilo najlepše kada smo svi živeli u jednoj sobici i delili toalet sa bolesnom majkom. Deca naravno pate. Non stop se svađaju i tuku, a ocene padaju. Ne znam šta da radim. Jedino ovim poslom mogu da obezbedim dovoljo finansija za porodicu. Ali ovako više ne ide. Strah me je i da se razvedem i da prepustim decu ženi jer ona nije sposobna ni sebe da kontroliše i prehrani. Pomozite.

Poštovani,
Ekonomska, ili bilo koja vrsta krize kroz koju prolazimo, iznese na površinu sve one sitnice koje su se godinama taložile i bile nerazrešene. I sami kažete da je bilo i ranijih koškanja ali da je sad došlo do kulminacije koja je vidljiva u svim segmentima vaše porodice patite vi, pati žena, deca pokazuju nezadovoljstvo na sebi svojstven način. Pokušajte da sa suprugom porazgovarate i da otkrijete zašto vam je bilo najlepše kad ste živeli u jednoj sobici. Možda ste bili bliskiji, intimniji pokušajte da ponovo činite stvari koje su vas nekad spajale i činile srećnim (druženje sa prijateljima, šetnje. . . . I slične zajedničke aktivnosti) . U svakom slučaju možete se obratiti bračnom i porodičnom savetovalištu u vašem gradu, u koje biste mogli da odete vi i žene zajedno.
Pozdrav