Pilonidalni sinus (coccygeal sinus)

Sinus (šupljinu ili kanal) pilonidalni (sa dlakama) je postojanje uskog, inficiranog kanala koji se pruža od kože, u dubinu, kroz potkožno tkivo, mišiće, nekada sve do trtične kosti. Uglavnom se javlja između 20. I 40. Godine, nešto češće kod muškaraca. Postoje dve teorije o nastanku ovog sinusa. Prva, starija teorija kaže da problem nastaje tako što dolazi do urastanja dlake. Druga teorija kaže da je još intrauterino došlo do preteranog srastanja (u projekciji srednje linije tela) odnosno urastanja kože sa njenim adneksima u dublja tkiva. Nakon tog urastanja dolazi do umnozavanja epitela na mestu gde to nije prirodno - ispod kože, što dovodi do stvaranja čvrstog kanala koji se održava sve dok se hirurški ne odstrani. Pilonidalni sinus je u početku asimptomatska, bezbolna kvržica, a kasnije se javlja bol i iscedak. Jedini uspješan način lečenje hroničnog pilonidalnog sinusa je hirurško uklanjanje. Opšta hirurgija u svojoj istoriji imala je nekoliko metoda kojima se pokušavao rešiti problem (otvorena metoda, postepeno zarastanje, korišćenje fibrinskog lepka) . Te metode nikada nisu davale povoljan efekat i potpuno izlečenje a bile su skopčane sa dugotrajnim zarastanjem, curenjem rane i ponovnom pojavom sinusa. Plastična i rekonstruktivna hirurgija ovaj problem trajno rešava. Operacija se izvodi u opštoj ili lokalnoj anesteziji u zavisnosti od toga koliko je proces napredovao. Nakon markiranja metilenskim plavilom i hirurškog uklanjanja pilonidalnog sinusa, nastali defekt kože i potkožnog tkiva rekonstruiše se lokalnim fasciokutanim režnjem. Rana se ušije u dva sloja veoma finim koncima tako da kasnije ni ožiljak nije primetan. Pacijent istog dana napušta bolnicu, a narednih 15 dana treba da sedi pažljivo i redovno održava toaletu anogenitalne regije. Konci se vade 15. Dan od operacije kad se možete vratiti redovnim aktivnostima.