Nervus facijalis inerviše mimičnu muskulaturu. Najvažniji mišići koje
inerviše su m. frontalis (nabiranje čela), m. orbicularis oculi
(zatvaranje očiju), m. orbicularis oris (pokazivanje zuba) i m.
platysma. Ostale funkcija ovog živca su parasimpatička inervacija
žlezda, gustativna inervacija prednje dve trećine jezika i senzibilitet
bubne duplje.
Najčešće oboljenje n. facialisa je
Bellova paraliza.
Uzrok nastanka
Etiologija nije poznata. Često
se kao uzrok navodi
prehlada, npr.sedenje pored otvorenog prozora u automobilu
ili vozu. Do lezije živca mogu dovesti i
sledeći uzroci:
prelom piramide temporalne kosti, zapaljenje srednjeg uva,
tumor pontocerebelarnog ugla, sarkom baze lobanje, poliradikuloneuritis,
leukoze, demijelinizacione lezije u moždanom stablu (multipla skleroza), tumori
moždanog stabla, zapaljenja moždanog stabla, vaskularne lezije moždanog stabla,
sarkoidoza, neuroborelioza, lepra, herpes zoster i dr.
Klinička
slika
Bellova paraliza je akutno oboljenje
n.facialisa koje se manifestuje
mlitavom slabošću polovine lica. Simptomi
nastaju akutno -
obrva je spuštena i bolesnik ne može da nabere
čelo.
Oko je
otvoreno, donji kapak visi i pri pokušaju da se zatvori- jabučica krene prema gore i upolje (Bellov fenomen), suze se prelivaju
preko donjeg očnog kapka. Usna je opuštena na bolesnoj strani, hrana se
nakuplja između obraza i desni, pri pokazivanju zuba evidentna je slabost
polovine m. orbicularis orisa. U zavisnosti od lokalizacije
lezije može se javiti čista motorna slabost, ili se osim slabosti može javiti i
gubitak ukusa na prednje dve trećine iste strane jezika i bolna hiperakuzija. U 7% ovih bolesnka paraliza može
da se javi dva ili više puta.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze,
kliničkog pregleda, rendgenskog snimka, otološkog pregleda, sve u zavisnosti od
mogućeg uzroka. Nalaz u likvoru je najčešće normalan. Pleocitoza ukazuje na to
da nije u pitanju idiopatska Bellova paraliza već neki poznati uzrok paralize
facijalisa (HIV, borelioza, herpes zoster, sarkoidoza).
Lečenje
U lečenju se primenjuju
kortikosteroidi ili ACTH u kratkim kurama. Preporučuju se i fizikalne mere koje
mora da sprovodi sam bolesnik-zagrevanje polovine lica postavljanjem toplog (ne
vrelog!) termofora ispred uva, masaža lica i voljna aktivacija bolesnih mišića
pred ogledalom (nabiranje čela, zatvaranje očiju, pokazivanje zuba). Posle dve
nedelje treba sprovoditi galvansku stimulaciju nerva. Preko noći treba oko
zatvoriti i pokriti gazom da ne dođe do sušenja oka. Oporavak je dobar u oko 80% slučajeva
i zato je potrebno nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a kod straijih osoba
1-2 godine. Kod teških paraliza koje održavaju više od pola godine dolazi u
obzir plastična korektivna operacija lica.
Melkersson - Rosentalov sindrom - rekurentna paraliza facijalisa, otok lica, naročito
usana sa fisurama (naprsline) sluzokože usana i lingua scrotalis (jezik nalik
na mošnice). Javlja se u detinjstvu ili adolescenciji i nepoznate je
etiologije.
Ramsay - Hunt sindrom - izaziva ga herpes zoster, javlja se erupcija vezikula
(mehurić) i jaki bolovi u spoljašnjem ušnom kanalu , na uvu, između uva i
mastoida ili na bubnoj opni. U nekim slučajevima se javlja paraliza facijalisa,
a u nekim i znaci oštećenja osmog živca (oštećenja sluha, vrtoglavica).
Hemifacijani spazam - javlja se u obliku nevoljnih, povremenih, neritmičkih
kontrakcija mišića inervisanh od strane facijalisa. Najčešće počinje sa donjim
očnim kapkom, zatim su zahvaćeni obraz i muskulatura oko obraza. Bolesnicima
najviše smeta nevoljno zatvaranje oka zbog ometanja vida i okoline. Bolest je
neprijatna ali benigna. Češća je kod žena i po pravilu je jednostrana.
Lečenje-neki bolesnici povoljno reaguju na antiepileptike, a izvesno
poboljšanje se može postići i specijalnim vežbama. Aplikacija botulinum toksina
daje izrazito do umereno poboljšanje,ali je efekat kratkotrajan, pa se
injekcije moraju ponavljati. Mikrohirurška dekompresija nerva je uspešna u
većini slučajeva.
Komentari: 6 |