Otoskleroza (Otospongioza)

Otoskleroza ili otospongioza je oboljenje koje zahvata kostnu kapsulu labirinta, a karakteriše se stvaranjem žarišta novograđene kosti. Često se javlja obostrano. Novoformirana kost najčešće se stvara u predelu ovalnog prozora i ligamentuma anulare gde dovodi do fiksacije uzengije, što onemogućava svako njegovo pokretanje. Oboljenje se klinički manifestuje progresivnom nagluvošću.

Uzrok nastanka je još uvek nepoznat. Niz autora smatra da endokrini poremećaji izazivaju ili stvaraju predispoziciju za njenu pojavu. Ima autora koji tvrde da je otoskleroza nasledna bolest. Takođe, veliki broj autora smatra da je uzrok otoskleroze u neurotrofičkim poremećajima. Postoje i mnoge druge hipoteze koje govore o nastanku otoskleroze: teorija zvučnog nadražaja, poremećaj metabolizma minerala i vitamina i dr. Nijedna hipoteza se ne može prihvatiti u potpunosti, ali svi navedeni činioci se moraju uzeti u obzir pri dijagnozi i lečenju otoskleroze.

Klinička slika

Otoskleroza se češće javlja kod žena. Obično nastaje u pubertetu, pogoršava se za vreme menstruacije, graviditeta i laktacije, u klimakterijumu dolazi do stabilizacije bolesti. Najdominantniji simptom je nagluvost, koja se sporo razvija, koja je obostrana i koja ima progresivni karakter. Uporedno sa nagluvošću javljaju se i šumovi u ušima. Kasnije biva zahvaćeno i unutrašnje uvo. Osobe koje boluju od otoskleroze govore tiho. Čini im se da u buci bolje čuju (u vozu, tramvaju , na ulici).

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog (otoskopija, audiometrija) i laboratorijskog nalaza.

Lečenje

Za lečenje otoskleroze postoje razne hirurške metode. Danas se najviše radi stapedektomija. Indikacija za operaciju je progresivno slabljenje sluha. U ostalim slučajevima preporučuje se primena slušnog aparata.