Osteoporoza, bolest starih

Osteoporoza je bolest sa kojom se suočava populacija tzv. "trećeg životnog doba", odnosno starije osobe. Od osteoporoze boluje 75 miliona ljudi u Evropi, SAD-u i Japanu. Smatra se da je u Srbiji ovom bolešću pogođeno oko 375 hiljada žena. Prema najnovijim istraživanjima broj ljudi kod kojih je ustanovljena osteoporoza će se udvostručiti u narednih 50 godina, usled starenja svetske populacije i uticaja raznih faktora, među kojima značajno mesto zauzima način života.

Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne. Smanjuje se količina kalcijuma koji normalno osigurava čvrstinu kosti i koštanog tkiva, koje omogućava potpornu funkciju kostima. Takve krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na različite fizičke stresove (udarce, padove). Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih ljudi. Prelom kuka uzrokovan osteoporozom zahvata jednu od tri žene i jednog od pet muškaraca u dobi do osamdeset i pet godina.  Uprkos postojanju objektivnih mogućnosti, osteoporoza je i dalje nedovoljno dijagnostikovana i lečena. Problem kod ove bolesti je to što protiče najčešće bez simptoma, do trenutka kada nastaju najteže posledice, odnosno frakture. Smanjenje visine, pogrbljenost i bolovi u leđima najčešće se pripisuju drugim razlozima ili jednostavno starenju.

• Osteoporozu bi smo mogli definisati kao metaboličku bolest kostiju za koju je svojstveno smanjenje količine koštanog tkiva po jedinici zapremine kosti, pa je zato kost mehanički manje otporna i mogućnost nastanka preloma uz neznatnu traumu je višestruko povećana. Postoji i denzitometrijska definicija osteoporoze koja podrazumeva smanjenje koštane mineralne gustine (BMD) za odredjene vrednosti. Smanjenje koštane gustine je praćeno i uvećanim rizikom za nastanak preloma, često nakon minimalnih trauma. Njen neizbežan pratilac je visoka učestalost preloma pršljenskih tela i vrata butne kosti sa velikim patnjama i invalidnošću. Jedna trećina žena posle 65. godine će imati prelom pršljena, a životna ugroženost žena sa prelomom vrata butne kosti jednaka je zbiru ugroženosti od raka dojke, materice i jajnika. Skorašnja saznanja da osteoporoza nije neizbežan pratilac starenja, već da je moguće lečiti je i delom prevenirati, dolaze u vremena progresa u merenju koštane gustine takozvanim DXA denzitometrima. Mnogobrojni faktori u ishrani igraju ulogu u nastanku osteoporoze: smanjen unos kalcijuma, nedostatak vitamina D, smanjena telesna težina. Ponekada i umerena konzumacija alkohola može imati negativne efekte na koštanu masu. Pušenje je faktor rizika za pojavu osteoporoze u oba pola. Fizička aktivnost je značajna u očuvanju koštane mase zato što nošenja težine i mišićna aktivnost ubrzavaju koštano formiranje i uvećavaju koštanu masu. Suprotno tome, nepokretnost uzrokuje brz koštani gubitak. Postoje dva različita tipa osteoporoze : tip 1 ili postmenopauzalna osteoporoza i tip 2 ili senilna (staračka) osteoporoza. Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena nakon menopauze (poslednje menstruacije), praćena je prelomima pršljenova. Senilna osteoporozase javlja u oba pola nakon 70. godine, prezentuje se poglavito prelomima kuka i uzrokovana je starenjem. Najčešći uzroci sekundarne osteoporoze (uzrokovane bolestima ili lekovima) su : lečenje steroidima i antikonvulzivima (lekovi za lečenje epilepsije) - navodi prof.dr Aleksandar Dimić, direktor Instituta za kardiololške i reumatske bolesti u Niškoj Banji i predsednik Udruženja za borbu protiv osteoporoze.

Osteoporoza dugo vremena ostaje klinički neupadljiva – ona nema karakteristične simptome i što je najvažnije, ne boli. Stoga se s pravom naziva "tihim kradljivcem" jer godinama osiromašuje koštanu masu sve dok ne spadne ispod takozvanog "praga za frakture" kada se javljaju klinički dramatične komplikacije bolesti - prelomi pršljenova. Prelom pršljenova najčešće nastaje pri naglom pokretu, savijanju, dizanju tereta, a ponekada i bez ikakvog vidljivog povoda. Prelom pršljena dovodi do pogurenog držanja karakterističnog za osteoporozu. Telesna visina se smanjuje sa svakim prelomom - oko 2-4 cm.

• Najbitniji put u sprečavanju nastanka osteoporoze je prevencija. Dovoljan unos kalcijuma i vitamina D hranom vrlo su značajan faktor u pravovremenoj zaštiti. Neophodno je da posmenopauzalne žene unose 1200 mg kalcijuma i 400-800 IU vitamina D dnevno, da vežbaju jačanje muskulature i  izbegavaju preteranu upotrebu duvana, unosa alkohola i kafe. Dobri izvori kalcijuma u hrani  su mleko polumasni jogurt, sir, brokoli, sok od narandže i drugi proizvodi. Vežbanje može pomoći u izgradnji jakih kostiju i usporavanju gubitka koštanog tkiva. Pušenje povećava gubitak koštanog tkiva, zbog smanjenja količine estrogena koje telo proizvodi i smanjene apsorpcije kalcijuma iz creva. Supstituciona hormonska terapija je najvažnije sredstvo za smanjenje rizika od osteoporoze tokom i nakon menopauze. Više od dva alkoholna pića dnevno mogu smanjiti formiranje kostiju i smanjiti telesnu sposobnost apsorpcije kalcijuma - dodaje prof.dr Dimić.

Najsavremenije metode lečenja osteoporoze uključuju primenu novih lekova-bisfosfonata. Oni dokazano smanjuju rizik za nastanak vertebralnih i preloma kuka. To su sada najefektniji lekovi za lečenje osteoporoze i kod žena i kod muškaraca. Jedan od preparata koji je pokazao najbolje rezultate u primeni je bonviva (ibandronat 150mg).  Ovaj preparat spada u nehormonske lekove koji se koriste u prevenciji i lečenju osteoporoze i jedinstven je među bisfosfonatima po tome što se uzima jednanput mesečno, oralno. Bezbednost, efikasnost i tolerancija u odnosu na lek Bonviva proučavani su kroz opsežan program kliničkih ispitivanja na oko 11.000 pacijenata u periodu od tri godine. U velikim registracionim studijama, ovaj lek pokazao je snažno antifrakturno dejstvo, tj. pospešuje gustinu/čvrstinu kostiju. Istraživanja pokazuju da će mogućnost ređeg uzimanja leka povećati izglede da se nastavi sa lečenjem. Time će se poboljšati kvalitet pacijentovog života i ujedno umanjiti troškovi lečenja koji nisu zanemarljivi. Naime,  procenjuje se da troškovi zdravstvenih sistema širom sveta kao rezultat fraktura vezanih za osteoporozu dostižu nekoliko milijardi dolara godišnje. Ipak, naučnici upozoravaju da je prevencija fraktura od ključnog značaja. Kosti mogu da se razvijaju i jačaju do 35. godine života. Zato je dobro što ranije usvojiti zdrav način života.