Ocenite članak:
  • 50
(3.04 / 50)

Osećate se loše i bezvoljno? Možda se radi o nedostatku minerala ili vitamina


osećate-se-loše-i-bezvoljno-možda-se-radi-o-nedostatku-minerala-ili-vitamina

Nismo često ni svesni u kojim se sve namirnicama nalaze pojedini minerali, a malo nas zna koliko su oni potrebni organizmu. Minerali i vitamini sa drugim hranljivim i lekovitim sastojcima pomažu našem organizmu kao prevencija protiv mnogih bolesti, ali i kao lek, kada bolest napadne naše telo.

Minerali su od ogromnog značaja jer imaju čitav niz različitih uloga – učestvuju u izgradnji tela, regulaciji lučenja hormona, mišićnoj kontrakciji i uopšte svemu što se odvija u telu, jer su neophodni za rad enzima.

Minerali su elementi koje mi ne možemo sami da proizvedemo, pa je neohodno da ih unosimo ishranom. Višak minerala koji unesemo se izbacuje putem znoja, stolice i drugih izlučevina.

Koji su minerali ključni za naš razvoj?

Najznačajniji su kalcijum, fosfor, sumpor, gvožđe, bakar, magnezijum, jod, fluor, cink i selen.

Kalcijum je gradivni element kostiju i zuba, neophodan je za mišićne kontrakcije, prenošenje nervnih signala, za izlučivanje hormona i enzima. Stalan nivo kalcijuma u krvi je neophodan da bi procesi u organizmu nesmetano funkcionisali. Paratireoidna žlezda je zadužena za stvaranje hormona koji regulišu nivo kalcijuma u krvi. Kalcijum se usvaja iz hrane i oslobađa se iz kostiju, kada ga nema dovoljno u hrani. Kosti su u procesu stalnog remodelovanja, iz njih se oslobađa kalcijum i u njih ugrađuje novi kalcijum. U toku detinjstva kosti se više izgrađuju, nego što se razgrađuju, u adolescenciji kosti se podjednako razgrađuju i izgrađuju, a kako čovek stari proces razgradnje postaje dominantan i dolazi do gubitka koštane mase. Naročito kod žena u postmenopauzi dolazi do slabljenja kostiju i razvoja osteoporoze.

Koštano tkivo je živo tkivo, koje se menja tokom života. Za vreme detinjstva i adolescencije, kosti rastu i gustina im se povećava do oko 30-te godine. Pošto je gubitak koštane mase, kao i izgradnja koštane mase postepen proces, što su jače kosti bile pre 30-te godine, kasnije će doći do pojave gubitka koštane mase sa starenjem. Zato je veoma važno unositi dovoljno vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije. Gustina kostiju se povećava i bavljenjem fizičkom aktivnošću u kojoj kosti i mišići rade protiv gravitacije noseći telesnu težinu (hodanje, trčanje, plesanje, aerobik, skijanje). Dok aktivnosti u kojima se ne koristi telesna težina (plivanje, biciklizam, aerobik u vodi) ne utiču na gustinu koštane mase.

VAŽNO! Ako želite da povećate unos kalcijuma, obavezno ga unosite uz vitamin D, jer samo tako kalcijum može da se ugradi u kost.

Fosfor – ulazi u sastav kostiju, ima važnu ulogu u regulaciji stvaranja hormona paratieroidne žlezde, ima ulogu u regulaciji bubrežne funkcije, i metabolizmu kostiju.

Najznačajnija energetska valuta u telu sadrži veliku količinu fosfora. Fosfor se nalazi u ćelijama i stupa u reakcije sa proteinima (enzimima) i na taj način menja metaboličke reakcije na nivou ćelije, a učestvuje i u sintezi DNK. Na ovaj način posredno učestvuje u kontroli svih funkcija u telu. U krvi učestvuje u regulaciji pH vrednosti.

Sumpor – nalazi se u sastavu naših belančevina, uz vodonik i ugljenik. Ima strukturnu ulogu, jer je celo naše telo sastavljeno od ogromnog broja proteina.

Gvožđe – ulazi u sastav hemoglobina i služi za transport kiseonika. Pored hemoglobina, učestvuje u izgradnji mioglobina, proteina koji se nalazi u mišićima i obezbeđuje kiseonik za mišićno vlakno. Važan je za pravilno funkcionisanje enzima.

Bakar – održava strukturu vezivnog tkiva, učestvuje u radu enzima i važan je za funkcionisanje imunološkog sistema.

Magnezijum – element koji je od suštinskog značaja za izvođenje kontrakcije mišića, kako skeletnih, tako i srčanog. Ukoliko ga ima previše, dovodi do smanjenja nervne aktivnosti i slabi mišićnu kontrakciju. Ako je u manjku, posledica mogu da budu i izražene aritmije – nepravilnosti u radu srca.

Jod – ima ulogu u regulaciji sinteze tireoidnih hormona (hormoni štitaste žlezde), koji utiču na metabolizam ćelija. Pozitivno utiče na rast, razvoj psihičkih funkcija i polnu zrelost.

Fluor – sačinjava zubnu gleđ, i ulazi u sastav koštanog tkiva. Dodaje se u paste za zube, jer štiti zube od nastanka karijesa.

Cink – sastavni je deo brojnih enzima. Učestvuje u zarastanju rana i ima ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema.

Selen – učestvuje u različitim metaboličkim procesima, ali njegova uloga je uloga anti-oksidansa, uz vitamin E.

Dakle, uloga minerala je važna za naše zdravlje, te ne smemo zaboraviti da ih redovno unosimo. Možete ih naći u mesu, žitaricama i povrću.

Takođe, vrlo često se događa da se bez nekog dodatnog razloga osećamo loše i bezvoljno. Možda se upravo tada radi o nedostatku nekog važnog minerala u našem organizmu. Osim neadekvatnog načina ishrane i neurednog života, dugotrajno uzimanje lekova poput steroida (npr. u tabletama za kontracepciju), prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje, čak i svakodnevno trošenje velikih količina kafe i čaja dovešće će do manjka minerala u organizmu.

Izvor: Preokrenise.rs


 Komentari: 1 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru