Termin opioid odnosi se na bilo koju supstancu koja proizvodi efekte slične morfinu. Opijum je ekstrakt soka biljke maka (Papaver somniferum). Opijum sadrži mnoge alkaloide srodne morfinu. Struktura morfina određena je 1902. godine i od tada je izučavan veliki broj polusintetskih jedinjenja i sintetskih opioida. Osim jedinjenja sličnih morfinu, opijum sadrži i papaverin, relaksans glatke muskulature.

Opioidni analgetici blokiraju sprovođenje impulsa za bol od periferije ka mozgu. U opioidne analgetike spada pre svega morfin, ali i većina derivata morfina (kao što je heroin, kodein i sl.) i sintetska jedinjenja (petidin, pentazocin, tramadol, metadon) koji imaju isti mehanizam delovanja.

Tolerancija na opioide (tj. povećanje doze neophodne da se proizvede određeni farmakološki efekt) brzo se razvija. Zavisnost je drugačiji fenomen, koji se mnogo teže definiše i meri, a obuhvata dve odvojene komponetnte – fizičku i psihološku (psihička) zavisnost. Fizička zavisnost vezuje se za fiziološki sindrom odvikavanja (ili apstinencijalni sindrom). Psihološka zavisnost je u vidu žudnje za lekom, koja je verovatno važnija i teža nego odvikavanje od fizičke zavisnosti.

Upravo zbog narkotičkog efekta, razvoja euforičkog ponašanja i tolerancije i razvoja zavisnosti opioidi su opasni i primenjuju se samo kada za to postoji medicinsko opravdanje!

Morfin je derivat fenantrena  sa dva prstena u ravni i dva alifatična prstena, koji zauzimaju ravan otprilike pod pravim uglom u odnosu na ostatak molekula. Njegove varijante dobijene su supstitucijom na jednoj ili obe hidroksilne grupe ili na atomu azota.

Najvažniji efekti morfina ostvaruju se u CNS-u i gastroinetsinalnom traktu , iako su opisivani i brojni drugi, manje značajni efekti na drugim sistemima. Morfin je efikasan za većinu akutnih i hroničnih bolova, iako su u principu opioidi manje korisni kod neuropatskih bolnih sindroma nego kod bola izazvanog povredama, upalama ili rastom tumora. Glavna farmakološka dejstva su analgezija, euforija i sedacija, depresija disanja i supresija kašlja, mučnina i povraćanje, suženje zenica, smanjen motilitet u gastrointestinalnom traktu, što dovodi sdo opstipacije, oslobađanje histamina, što stvara bronhokonstrikciju i hipotenziju.

Morfin se može davati u vidu injekcije (intravenski ili intramuskularno) ili oralnim putem, često u obliku tableta sa modifikovanim oslobađanjem (produženim dejstvom). Apsorbuje se polako i nepredvidljivo.

Neželjena dejstva koja pričinjavaju najviše problema su opstipacija i depresija disanja. Mogu se javiti i sedacija, mučnina i povraćanje, svrab, euforija. Akutno predoziranje morfinom dovodi do kome i depresije disanja.

Petidin (meperidin) je vrlo sličan morfinu po svom morfološkom dejstvu, osim što može da izazove nemir pre nego sedaciju. Takođe ima dodatno antimuskarinsko dejstvo, koje može (kao neželjeni efekt) da ima za posledicu sušenje usta i zamagljen vid. Primenjuje se oralno ili intramuskularno i dužina dejstva mu je znatno manja nego kod morfina. Izaziva vrlo slična euforična stanja i može da izazove zavisnost u istoj meri kao i morfin. Petidin se koristi umesto morfina za analgeziju tokom porođaja, jer ima kraće dejstvo delovanja.

Fentanil je jedan od najjačih opioidnih analgetika i narkotika koji su danas dostupni na tržištu. Naime, on je 100 puta snažniji i potentniji od morfina. Doze koje se primenjuju su izrazito male, a fentanil je izrazito lipofilan. Zbog svih tih karakteristika on se danas primenjuje u obliku transdermalnih flastera. Fentanil u obliku flastera se koristi u terapiji hroničnog bola kod karcinoma, tvrdokornih bolova koji zahtevaju analgeziju opioidima.

Međutim, ako se fentanil primeni intavenski (u kombinaciji s recimo, droperidolom) tada nastupa stanje neuroleptanalgezije. To je stanje u kome je pacijent smiren, bez ikakvog straha, apatičan i ravnodušan na sve što mu se događa. Takođe, osećaj za bol je izrazito smanjen, ali svest ostaje očuvana. Zbog kratkog delovanja fentanila pogodan je za kratke i banalne operacije ili endoskopiju.

Pentazocin je mešoviti agonist-antagonist morfina. U malim dozama, njegovo dejstvo je veoma slično morfinu, ali povećanje doze ne izaziva odgovarajuće povećanje efekta. Zbog toga u velikim dozama, pentazocin izaziva samo blagu depresiju disanja, ali izaziva izraženu disforiju sa noćnim morama i halucinacijama. Takođe teži da izazove povišenje krvnog pritiska. Pokazuje manju tendenciju da izazove zavisnost, a njegova akutna toksičnost je mnogo manja.

Tramadol je noviji opioidni analgetik. Njegova analgetska aktivnost je značajno slabija od one morfina. Njegova sposobnost da inhibira disanje je izuzetno slaba, dok je rizik razvoja zavisnosti minimalna. Ali, ipak je veoma dobar analgetik. Izgleda da njegov mehanizam delovanja nije u potpunosti isti kao kod drugih opioida jer on deluje i preko noradrenalina i serotonina u kičmenoj moždini.

Tramadol se primenjuje u obliku kapsula, tableta, retard preparata, čepića, kapi i injekcija kod sledećih stanja: srednje jaki do jaki akutni ili hronični bol, bol kod tumora i infarkta miokarda, bol kod dijagnostičkih i terapijskih zahvata.