Odvikavanje od lekova za smirenje

Ja koristim seroxsat i leksilijum i sad sam i vise nego zabrinuta kako cu se skinuti sa istih' u totalnoj sam konfuziji. Upomoc

Tekst je odlican i strucan, uvlace nas u ciklus sa sedativima i antidepresivima i to postaje zacarani krug neka nam je bog u pomoci

Pitala sam se hocu li naci sebi slicne. U vasem clanku vidim da sam i normalna i nisam sama. Na VMA u Beogradu sam prosle godine dobila
paroxetin, receno mi je da ga mogu uzimati dugo i da necu imati problema od zavisnosti. Medjutim ja prestanem iznenada jer sam smatrala da mi vise nije potrebno. Pakao.

Moje pitanje je: da li je moguce da sada kada to imam iole pod kontrolom, da ne mogu da obuzdam svoju halapljivost. Ne mogu da prestanem da jedem. Toliko padam sada u depresiju zbog toga a ne mogu sebi pomoci. Inace sam osoba koja drzi jako jako do svog izgleda i operisala sam se da ne bih imala stomak, ali ovo sto mi se desava. Ne mogu da verujem da ja nemam kontrolu nad hranom. Molim vas recite mi vase ime i ne zamerite na greskama u pisanju, odrasla sam u drugoj zemlji.

Od srca hvala unapred.

Imala sam
mozdani udar pre 5 meseci, ali i dalje pijem
zolof ujuru polovinu, i
bromazepan od 3 uvece ceo. Od prvog leka imam napde smeha u bilo kojoj situaciji i plac prelazi u smeh sto nije normalno a ja treba da radim, a lekar kaze da nastavim sa terapijom. Da li je od ovih lekova takvo ponasanje?

Imam 29. godina i pijem vec sedam godina lekove za smirenje: bensedin, ksalol, bromazepam, klozapin za spavanje. Otisao sam na odmor na more, i u nadi da cu izdrazati bez lekova (uzimao sam bromazepam cak do 10 tableta dnevno) nisam poneo vise od deset tableta. U pocetku je bilo sve u redu, sve dok mi nije nestalo terapije odn. tableta bromazepama. Imao sam strasnu krizu i tada uvideo da sam zavisnik. Do tada nisam bio svestan svoje nevolje i nesrece. Kriza je bila toliko jaka da sam se tresao kao da sam heroinski zavisnik. Tresao sam se, oci su mi bile krvave i uplasene, srcemi je tuklo kao da ce da stane, nisam mogao da vladam sam sa sobom. Uzasno. Otisao sam prvi put u zivotu kod neuropsihijatra u najblizi dom zdravlja i po prvi put rekao istinu!!!! Prepisao mi je lek koji mi pomaze zaista. Ljudi budite iskreni prema sebi prvo, potom prema doktoru, kako bi vam mogao pomoci. Budite iskreni koliko god da vas istina boli i da vam ne prija i pomoci cete sebi.