Šta treba znati o lekovima


O lekovima

Lek je hemijska supstanca koja utiče na fiziološku funkciju na specifičan način. Lek je proizvod koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci proizvedenih i namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja, postavljanje dijagnoze, poboljšanje ili promene fizioloških funkcija, kao i za postizanje drugih medicinski opravdanih ciljeva.

Šta je to lek?

  • Lek je hemijska supstanca koja utiče na fiziološku funkciju na specifičan način.
  • Lek je proizvod koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci proizvedenih i namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja, postavljanje dijagnoze, poboljšanje ili promene fizioloških funkcija, kao i za postizanje drugih medicinski opravdanih ciljeva.
  • Gotov lek, u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, jeste lek koji se stavlja u promet u određenoj jačini, obliku i pakovanju, i pod zaštićenim imenom ili internacionalnim nezaštićenim imenom. Gotov lek pod posebnim trgovačkim imenom koje je odredio proizvođač, označava se, izdaje, odnosno prodaje kao lek sa zaštićenim imenom. Gotov lek se može izdavati, odnosno prodavati i pod internacionalnim nezaštićenim imenom (INN) koje je definisala Svetska zdravstvena organizacija, sa imenom proizvođača.
  • Magistralni lek je lek izrađen u apoteci na osnovu recepta (formule) za određenog pacijenta - korisnika.
  • Galenski lek je lek izrađen u galenskoj laboratoriji apoteke u skladu sa važećim farmakopejama ili važećim magistralnim formulama i namenjen je za izdavanje ili prodaju pacijentima-korisnicima te apoteke.
  • Tradicionalni lek je lek koji može biti zasnovan na naučnim principima, i izraz je tradicije ili drugih tradicionalnih terapijskih pristupa (tradicionalni biljni lekovi i drugi).
  • Homeopatski lek, u smislu ovog zakona, jeste lek izrađen od proizvoda, supstanci ili jedinjenja, koji čine homeopatske sirovine u skladu sa homeopatskim postupkom izrade, po metodama evropske farmakopeje ili farmakopeja važećim u nekoj od zemalja Evropske unije.
  • Pod lekom u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima smatra se, i: lek iz krvi proizveden iz humane ili životinjske krvi, imunološki lek za humanu i veterinarsku medicinu ( serumi, vakcine, specifični i nespecifični imunoglobulini, toksini i alergeni) i radiofarmaceutski lek, gotov lek ili lek pripremljen pred neposrednu upotrebu, a sadrži jedan ili više radionuklida namenjenih za medicinsku primenu.

Dejstvo leka

Lekovi u organizmu se najčešće vezuju i deluju na ciljne proteine: enzime, transportne molekule, jonske kanale i receptore. U najvećem broju slučajeva lek deluje tako što se u ćeliji vezuje za receptore. Budući da je receptor udaljen od mesta primene leka, važno je da se lek transportuje od mesta primene do mesta delovanja. Lek se veže za receptor i snaga te veze može biti različita što i uslovljava dužinu delovanja leka. Da bi lek bio koristan mora da deluje selektivno na odeđene ćelije i tkiva. Drugim rečima, lek mora da pokaže visok stepen specifičnosti za ciljno mesto vezivanja. Nema leka sa potpuno specifičnim dejstvom. U mnogim slučajevima, povećanje doze leka će prouzrokovati da lek deluje na primarna, ali i na neka druga ciljna mesta, što može da prouzrokuje pojavu neželjenih efekata.

Lekovi koji deluju na receptore mogu biti agonisti ili antagonisti. Agonisti iniciraju promene ćelijske funkcije, prouzrokujući efekte različitog tipa, antagonisti se vezuju za receptore bez injiciranja bilo kakvih promena.

Uticaj lekova na ljudski organizam naziva se farmakodinamika. Uticaj organizma na lek (metaboliziranje, apsorpcija i izlučivanje leka ) naziva se farmakokinetika.

Putevi primene

Lek se u organizam može uneti na više načina, a koji je put primene leka najprikladniji za određenog bolesnika, zavisi od farmakoloških osobina leka, kao i od terapijskih razloga.

Glavni putevi primene su:
  • per os (oralni) – mnogi lekovi se unose preko usta i gutaju (tablete, kapsule, dražeje, perle, sirupi, rastvori, gelovi i praškovi)
  • sublingvalni – resorpcija direktno u usnoj duplji je korisna kada je potrebno postići brzo delovanje, naročito ako je lek nestabilan u kiseloj sredini želuca ili se brzo metabolizuje u jetri (lingvalete, bukalete)
  • rektalni – primena lekova koji treba da deluju lokalno i lekovi koji treba da ispolje sistemske efekte. Ovaj način primene je koristan kod bolesnika koji povraćaju, ili nisu u stanju da progutaju lek (supozitorije i mikroklizme)
  • na kožu – primenjuju se kada se želi postići lokalni efekat na koži (kreme, masti, gelovi, lekoviti flasteri, prah prah u spreju)
  • na nazalnu sluznicu - nazalni sprejevi i kapi
  • na rožnjaču – masti i kapi za oči
  • na vaginalnu sluzokožu - vaginalete
  • inhalacioni – primenjuju se isparljivi i gasoviti anestetici i aerosoli koji treba da ispolje svoj efekat u plućima (npr. glukokortikoidi i bronhodilatatori)
  • injekcioni (supkutani, intramuskularni, intravenski, intratekalni) - intravenska injekcija je nabrži i najpouzdaniji način primene leka. Subkutana ili intramuskularna injekcija leka obično proizvodi brži efekt nego per os primena (ampule, flakoni, infuzioni rastvori i dr)

Eliminacija leka iz organizma

Eliminacija je proces ireverzibilnog uklanjanja leka iz organizma i sastoji se iz dva procesa: metabolizma i izlučivanja (ekskrecije). Metabolizam uključuje enzimsku konverziju jednog hemijskog oblika u drugi, dok se izlučivanje sastoji od eliminacije iz organizma hemijski nepromenjenog leka ili njegovih metabolita. Glavni putevi kojima lekovi i njihovi metaboliti napuštaju organizam su bubrezi, hepatobilijarni sistem i pluća. Ređe i u manjim količinama se izlučuju fecesom, sekretima kao što su znoj i mleko.