Ocenite članak:
  • 40
 (2.95 / 40)

Nizak rast i hormon rasta


Autor: prof. dr Saša  Živić   

nizak-rast-i-hormon-rasta

Terapija niskog rasta jako je kompleksna obzirom na veliki broj različitih uzroka zaostajanja u rastu. U najvećem broju slučajeva lečenjem osnovne bolesti koja je odgovorna i za visinsku retardaciju, optimalizuje se i rast (celijakija, hronične infekcije, rahitis, anemije...). U različitim endokrinopatijama, supstituciona hormonska terapija najčešće u potpunosti omogućava fenomen brze nadoknade u rastu i postizanje željene finalne visine.

U samo nekim dijagnozama terapija humanim hormonom rasta efikasno rešava problem niskog rasta: pored široko prihvaćenih indikacija deficijencije hormona rasta (DHR) i Turenrovog sindroma (TS), od nedavno se i intrauterino zaostajanje u rastu (IUZR) smatra mogućim poljem za ovakvo terapijsko delovanje.

Definicija hormona rasta

Današnji preparati HR koji se koriste u terapiji DHR jesu dobijeni rekombinatnom DNA tehnologijom biosintetskim putem, sa svih 191 aminokiselinom u sastavu što odgovara endogenoj 22kDa formi HR. Definisanje humanog HR omogućilo je optimalizaciju terapije DHR, sa signifikantnim uvećanjem finalne visine koja danas mora biti unutar normalnog ranga i blizu genetskog potencijala (ciljne visine).

Osnovni preduslovi uspešne terapije

  • Što ranije postavljanje dijagnoze, sa što ranijim otpočinjanjem terapije,  kao nužnim preduslovom postizanja optimalne (normalne) finalne visine. Ovo uvećava odgovornost pedijatara, pre svih primarne zdravstvene zaštite u skriniranju pacijenta - kandidata za potencijalnu terapiju HR.
  • Da se visina maksimalizuje pre početka puberteta, obzirom da je visina na početku puberteta   glavni determinišuđi faktor finalne visine: u finalnoj visini dece sa DHR prepubertetski rast učestvuje sa čak 85%, a pubertetski rast samo sa 15% ukupnog  „dobitka“ na terapiji HR - a.

Režim davanja hormona rasta

  • HR se daje svakodnevno subkutano pre spavanja, obzirom da mu to omogućava protrahovanu apsorpciju i duže noćno zadržavanje, što verno odslikava fiziologiju lučenja HR
  • Preporučena dnevna doza je 25 - 35μg/kg ( 0.025 - 0.035mg/kg ) ili 0.7 - 1.0mg/m2. Računanje doze u odnosu na površinu posebno je preporučljivo u gojazne dece da bi se izbeglo predoziranje.
  • Izuzetno, ukoliko je dijagnoza postavljena kasno pa nastupajući pubertet kompromituje finalnu visinu, rast se može pokušati da unaprediti na dva načina. Prvo: na početku puberteta može se ordinirati veća, čak udvostručena doza, čime se oponaša fiziološki skok u lučenju HR. Drugo: odložiti početk puberteta davanjem analoga gonadotropnog rilizing hormona
  • U redjim slučajevima multiple pituitarne hormonske deficijencije (MPHD), osim precizne dijagnoze važno je odložiti početak supstitucije polnim hormonima za kasniji uzrast, da se finalna visine ne bi dodatno kompromitovala

Praćenje dece na terapiji hormonom rasta

  • Uvećanje tempa rasta ostaje i danas daleko najvažniji indikator uspešnosti terapije HR („responderi“). Fenomen „brze nadoknade rasta“ najizraženiji je u prvoj godini terapije, da bi se nakon 4 - 5 godine terapije tempo rasta vratio u fiziološki rang.
  • U pravilnom i sigurnom monitoringu, odredjivanje serumskih nivoa IGF - 1 i IGFBP - 3 može biti korisno, mada ovi parametri ne korespondiraju nužno sa stepenom uvećanja tempa rasta na terapiju HR. U dece sa DHR na terapiji nivoi HR, time i nivoi IGF - 1, mogu ostati ispod normalnog ranga. Glavna klinička indikacija za odredjivanje IGF - 1 može biti sumnja na predoziranje u supstituciji HR. Odredjivanje deoksipiridinolina i leptina ograničenog je značenja.

Kada završiti terapiju?

  • Kriterijum adultne visine: najkonzervativniji i našoj ekonomskoj situaciji najprimereniji kriterijum može biti da se salečenjem prekine kada se dostigne P25 normalne adultne visine za pol, a potencijal rasta još uvek postoji. Dodatni kriterijum može biti prekidanje terapije HR kada se ostvari genetski potencijal (“target height“).
  • Rast i potencijal rasta kao kriterijum: svako lečenje valja prekinuti kada njegova efikasnost nije proporcionalna njegovoj ceni, odnosno kada počne da pokazuje neželjene efekte. Tempo rasta ispod 2cm/god te koštana zrelost od 16 godina za dečake i 14 za devojčice, dovoljan su razlog da se terapija HR prekine.
  • Kriterijum metaboličkih efekata: HR nije ekskluzivno važan u indukciji longitudinalnog rasta, već ima i brojne druge metaboličke efekte, a pre svega one u indukciji formiranja potrebne koštane mase kao i u maturaciji i podržavanju funkcija gonada. Stoga iz ovih razloga može biti opravdano nastaviti terapiju HR i onda kada je finalna visina postignuta ili čak kada ona i ne može biti postignuta.

Intrauterino zaostajanje u rastu (IUZR)

Nije klasična indikacija za lečenjem HR, ali poslednjih godina sve je veći broj studija koje pokazuju opravdanost ovakve terapije. Mada nije sinonim, pod ovom dijagnozom često se podrazumevaju deca mala za gestacijsku dob (SGA).

Svako dete koje se rodi sa dužinom i/ili masom ispod 2SD za gestacionu strost i pol ima dijagnozu IUZR. Dok najveći broj ovakve dece normalizuje svoju visinu tokom prve dve godine života, 10% njih nikada ne uspevaju da nadoknade zaostatak. Ako to ne učine u prve tri godine života kandidati su za terapiju HR.

Doza HR u IUZR je identična gornjoj graničnoj u DHR, dakle 35μg/kg ( 0.035mg/kg ) ili 1.0mg/m2 ili čak veće zbog često prisutne neosetljivosti ns HR  ili IGF - 1 .

Primarni zadatak je rana trijaža pacijenata za terapiju (najkasnije u trećoj godini života), kao i inicijalno praćenje efekta terapije HR.


 Komentari: 4 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru