Ocenite:
  • 116
(3.85 / 116)

Nizak krvni pritisak (Hipotenzija)

Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivane za pojedinu osobu u određenim uslovima i relativan je pojam. Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se zavisno od aktivnosti, godina starosti, lekova i zdravstvenog stanja. Veliko je pitanje koliko nizak treba biti krvni pritisak kako bi se dugotrajno stanje niskog krvnog pritiska označilo kao bolest - hronična hipotenzija sa simptomima i/ili smanjenjem kvaliteta života.

Podela i uzrok nastanka

Hipotenzija definiše se krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg izmerenim više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma (umor, poremećaj sna, vrtoglavica, omaglice, nesvestice, anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje) i odsutnost drugih bolesti. Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (hronična primarna, idiopatska) kome se ne može otkriti uzrok, postoji sekundarna hipotenzija uzrokovana različitim bolestima, stanjima i lekovima, i akutna stanja s naglim padom krvnog pritiska od kojih su ortostatska (posturalna) i postprandijalna hipotenzija najučestalije.

Klinička slika

Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, telo se na njega prilagodilo i često ne uzrokuje simptome. Problem nastaje kod naglog pada pritiska kada mozak i drugi vitalni organi ostaju bez snabdevanja krvlju i nemaju vremena za prilagođavanje. U tom slučaju može nastati vrtoglavica, omaglice, slabost tela, poremećaj vida pa i kratka nesvest (sinkopa).                                             

Primarna hipotenzija - trajno nizak krvni pritisak kome se ne može otkriti uzrok naziva se primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija. Osim naslednih faktora, istraživanja pokazuju značajan uticaj geografskog područja, ishrane (naročito količine soli u hrani), telesne mase, vežbanja i stresa na krvni pritisak. 

Sekundarna hipotenzija - stanja koja mogu uzrokovati nizak pritisak su: krvarenje, infekcije, dehidratacija, različite bolesti srca - infarkt, aritmije, adrenalna insuficijencija, trudnoća, produženo odmaranje u krevetu, trovanje, toksični šok sindrom, alergijske reakcije, anafilaksija, moždani "udar", šok, pad pritiska nakon obavljanja male i/ili velike nužde, strah, Parkinsonova bolest, neuropatija, hemodijaliza, opekotine, uznapredovali dijabetes, oštećenja kičmene  moždine. Lekovi koji mogu uzrokovati hipotenziju: antihipertenzivi, diuretici, antagonisti kalcijuma, beta blokatori, antidepresivi, analgetici iz grupe narkotika, alkohol.         
      
Ortostatska (posturalna) hipotenzija je nagli pad pritiska nakon zauzimanja stojećeg položaja. Ako je uzrokovana bolestima, stanjima i lekovima naziva se sekundarna ortostatska hipotenzija. Idiopatska ortostatska hipotenzija postoji kad se ne može utvrditi bolest ili lek koji bi je uzrokovao; često je pokazatelj poremećaja funkcije određenih delova nervnog sistema. 
                                                                          
Postprandijalna hipotenzija - javlja se kod određenog broja osoba neposredno nakon jela. Češća je kod starijih osoba, osoba s inače povišenim krvnim pritiskom i onih s određenim poremećajima autonomnog nervnog sistema. Osobe s ovim stanjem ne smeju uzimati antihipertenzive pre jela i nakon jela trebaju prileći. Uzimanje određenih lekova pre jela može pomoći npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi, oktreotid, kofein, dihidroergotamin. hipotenzija)

Dijagnoza

Prvo treba utvrditi da li je hipotenzija primarna ili sekundarna, odnosno treba isključiti bolesti, stanja ili lekove koji dovode do sekundarne hipotenzije. Nakon pregleda celog tela potrebno je u više navrata izmeriti krvni pritisak i frekvencu srca u ležećem, sedećem i u stojećem položaju. Laboratorijska testiranja treba ograničiti na glukozu, kompletnu krvnu sliku i funkciju bubrega. Nakon toga je preporučljivo obaviti praćenje krvnog pritiska tokom svakodnevnih aktivnosti, odnosno njegovo 24-satno merenje.

Lečenje

Lečenje je usmereno ka olakšanju simptoma, nije potrebno ako nizak krvni pritisak ne uzrokuje simptome niti smanjuje kvalitet života. Mere lečenja su sledeće: mere u vezi ishrane uključuju povećanje uzimanja soli, ustajanje iz kreveta treba biti postupno, povećati telesnu aktivnost, kofein, ako opisane mere ne dovode do zadovoljavajućeg povišenja krvnog pritiska i olakšanja simptoma  preporučuju se lekovi. Mogući terapijski režim uključuje dihidroergotamin, etilefrin, amezinium, njihovu kombinaciju ili postupno dodavanje mineralokortikoida. Lečenje sekundarne hipotenzije zavisi od uzroka.

 Komentari: 21 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar
 

Bolesti koje počinju slovom:


Pretraga po ključnoj reči:


  

Kategorije bolesti

Bolesti srca i krvnih sudova (Kardiologija)