Nervoza srca (Neurosis cordis)

Svaki deo tela stoji pod uticajem vegetativnog nervnog sistema, pa tako i srce i drugi krvni sudovi. Zadatak ovog nervnog sistema jeste da uskladi funkcionisanje svih organa i delova tela. Vegetativni nervni sistem sastoji se od dve vrste živaca: vagusa i simpatikusa, koji deluju suprotno jedan od drugog. Ako se usled nekog poremećaja dogodi da jedan od ovih sistema postane jači, mogu u funkcionisanju pojedinih organa nastupiti vrlo značajne promene. Srce i krvni sudovi naročito su podložni uticaju vagusa i simpatikusa. Srce i krvni sudovi funkcionišu normalno samo ako je delovanje ovih živaca uravnteženo. U tom slučaju krvni sudovi reaguju normalno i na spoljašnje uticaje, zamor, uznemirenje itd. U protivnom slučaju srce i krvni sudovi reaguju nenormalno.

Smatra se da u većini slučajeva ulogu igra nasledni i konstitucionalni faktor, to jest neke su osobe sklone svakakvim poremećajima, tako reći, od rođenja. Događa se da se nervoza srca javlja posle nekih infektivnih bolesti, a poznato je da važnu ulogu igraju duvan i alkohol.  Nema više nikakve sumnje da na nastajanje ovog oboljenja veoma jako utiču duševne povrede, umni napori, nezadovoljstvo, rat, strah itd. Ovaj uticaj postaje naročito izražen u doba puberteta i klimakterijuma.

Osnovni znaci na koje se bolesnik žali jesu bol u predelu srca, otežano disanje i lupanje srca. Bol je naročito izražen na vrhu srca (u visini bradavice), a nastupa nezavisno od telesnog naprezanja. Poremećaj disanja je više subjektivan osećaj bolesnika, jer se obično ne primećuje nikakva promena ni u dubini ni u brzini disanja. Srčani rad može da bude nešto ubrzan, a može da postane i neravnomeran.

Važno je da se ovi bolesnici psihički umire i uvere da njihovo oboljenje nije teške prirode. Pri tome, razume se, moraju i lekari i rodbina biti oprezni, da ne izgube poverenje bolesnika, jer u protivnom slučaju nikakvo lečenje ne vredi.