Ocenite:
  • 69
(2.8 / 69)

Mycoplasma pneumoniae

Mikoplazme su najsitniji ćelijski organizmi, čija veličina iznosi opd 0,2 do 0,3 μm. Ekstremni polimorfizam je jedna od njihovih osnovnih morfoloških karakteristika. Njihov oblik može biti bacilaran, kokobacilaran, sferičan i filamentozan. Mikioplazme se mogu javiti u zvezdastoj ili prstenastoj formi, kao i u vidu razgranatih štapića. Ovaj ćelijski polimorfizam je rezultata odsustva ćelijskog zida. Ta osobina povećava njihovu fragilnost. Mikoplazme su asporogene. Većina njih ima sposobnost inkapsulacije. Mycoplasma pneumoniae pokazuje izvesnu pokretljivost u vidu pomicanja po podlozi sa nešto tečnosti. Mikoplazme mogu egzistirati i u aerobnim i u anaerobnim uslovima, mada neke vrste brže rastu u aerobnoj sredini.

Put prenošenja

Prenosi se kapljičnim putem. Za infekciju je potreban duži bliski kontakt, te su infekcije češće u kolektivima, porodici, bolnicama.

Patološki (medicinski) značaj

Mycoplasma pneumoniae izaziva intersticijalne (atipične) pneumonije. Direktno oštećuje respiratorni epitel toksinima, enzimom (peroksiadaza). Inkubacija bolesti je 2 - 3 nedelje. Infekcija započinje temperaturom, malaksalošću, glavoboljom. Od strane respiratornog sistema javljaju se kašalj, bol iza grudne kosti. Kašalj je u početku suv, a zatim produktivan sa mukopurulentnim ili sukrvičavim ispljuvkom. Kod lokalizacije u intersticijumu pluća najčešće nema auskultatornog nalaza ili se nađu pooštreno vezikularno disanje i znaci za bronhitis. Radiološki nalaz po pravilu ne odgovara auskultatornom.

Indirektno, imunopatološkim mehanizmima, senzibilizacijom Mycoplasma pneumoniae oštećuje ekstrarespiratorne organe i tkiva dovodeći do hemolitičke anemije, meningoencefalitisa, poliradikuloneuritisa, granulomatoznog hepatitisa.

Mikrobiološka dijagnostika

Bakteriološko - serološka dijagnostika se postavlja uzimanjem brisa ždrela, sputuma, sekreta respiratornog trakta, cerebro - spinalne tečnosti, krvi. Dijagnoza se postavlja na osnovu mikroskopskih, kulturelnih, biohemijskih osobina i seroloških testova (reakcija vezivanja komplementa, test indirektne imunoflorescence, ELISA). Za brže detektovanje antigena koristi se PCR.

Lečenje

U terapiji se koriste tetraciklini, eritromicin, hloramfenikol ili hinoloni u trajanju od 10 - 14 dana.

 Komentari: 2 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar