Ocenite:
  • 36
(2.22 / 36)

Mycobacterium tuberculosis

Mycobacterium tuberculosis pripada rodu Mycobacterium, a familiji Mycobacteriaceae. Nemogućnost odbojavanja alkoholom i kiselinom (acidoalkohholorezistencija) i bogatstvo ćelijskog zida lipidima su glavne karakteristike roda.

Mikobakterije su pravi ili lako savijeni vitki bacili, teško se boje po Gramu (Gram pozitivni bacili), ali se lako boje karbol fuksinom tehnikom po Ziehl - Neelsenu i tada se ne mogu odbojiti alkoholom i kiselinom. Mikobakterije su intracelularni paraziti koji izazivaju hronična oboljenja sa formiranjem granulomatoznih lezija.

Put prenošenja

Najčešći izvor zaraze bacilima tuberkuloze je čovek. Retko to mogu biti i domaće životinje, a izuzetno živina i ptice. Najčešći izvor zaraze su pluća ljudi obolelih od tuberkuloze, a ređe obolele limfne žlezde, kosti i zglobovi, mokraća obolelih od tuberkuloze bubrega, uterovaginalni sekret i izmet kod tuberkuloze creva. Ako su domaće životinje izvor zaraze, uglavnom su to goveda. Zaraza se širi preko mleka i nekuvanih mlečnih proizvoda, ali je takav način transmisije danas gotovo isključen.

Patološki (medicinski) značaj

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva Mycobacterium tuberculosis. Simptomi koji prate tuberkulozu u početku mogu biti nespecifični poput povišene telesne temperature, umora, gubitka u težini, blagog kašlja, noćnog znojenja, proliva. Međutim, lekarskim pregledom dolazi do otkrivanja specifičnih simptoma, karakterističnih za ovu bolest. Prilikom slušanja stetoskopom čuje se promenjeni šum disanja, može doći do gubitka sluha, otečenih limfnih žlezdi, bolova u grudima i zglobovima. Prilikom iskašljavanja neretko se u sputumu primećuje sveža krv. Karakteristično za simptomatologiju tuberkuloze kod dece je telesna temperatura oko 39°C, kašalj, nedostatak daha, ubrzano disanje.

Mikrobiološka dijagnostika

Materijali iz kojih se mogu izolovati bacili tuberkuloze mogu biti (sputum, laringealni bris, ispirak želuca, krv, kostna srž, likvor, sinovijalna tečnost, gnoj, pleuralna tečnost, ispirak bronha). Identifikacija se vrši na osnovu mikroskopskih, kulturelnih i biohemijskih osobina izolovane bakterije. Da bi se dobilo u vremenu mogu se koristiti sledeće metode: mikroskopiranje direktnih preparata, radiometrijske metode, detekcija mikobakterijskih antigena, serodijagnostika, gasna hromatografija i spektrometrija masa, DNA probe i PCR.

Lečenje

Tuberkuloza se tretira lekovima koje nazivamo antituberkulotici, a cilj je suzbijanje i izlečenje infekcije. Lečenje se sprovodi kombinacijom nekoliko medikamenata, i to najčešće zajedničkom upotrebom rifampicina, izonijazida i pirazinamida. Obično terapija bolesti traje 6 meseci, čak i kada bolest zahvati i druge organe. Lečenje se nastavlja i 3 meseca nakon što se u kulturi sputuma ne pronalazi Kochov bacil.

Da bi se sprečilo širenje bolesti, vrlo često se bolesnici hospitalizuju i to sve do trenutka kada bolesnik više nije zarazan za okolinu, obično 2 do 4 nedelje nakon početka terapije. Nakon tog perioda bolesnik može nastaviti s uobičajenim životnim aktivnostima. Pored medikamentozne terapije lekari savetuju i zdrav način života, odmor, pravilnu ishranu bogatu vitaminima, pre svega vitaminom C.

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar