Molibden u ishrani

U prirodi se ne nalazi slobodan. Najvažnije rude su molibdenit, vulfenit, povelit itd. Nedostatak molibdena u zemljištu dovodi do niza oboljenja kod biljaka, jer ima kaltalitičko dejstvo na proces vezivanja azota. Molibden je otkrio švedski hemičar Karl Vilhelm Šele (Carl Wilhelm Scheele) 1778. Ime mu potiče od grčke reči molubdos, što znači voditi. Od 1953. je poznato da je molibden esencijalan metal za čovečji organizam. Tada je ustanovljeno da je ksantin-oksidaza molibdenov metaloenzim. Deficit je izuzetno redak kod čoveka, obično u sklopu nekog teškog metaboličkog poremećaja.

Prirodni izvori

Mešovitom ishranom dnevno se unosi oko 50-100 mikrograma molibdena. Bogati prirodni izvori su : leguminoze, žitarice, krompir, mrkva, kupus, spanać, jagode, integralni pirinač, badem,pistaći, jaja, ćureća jetra, kesten itd.

Uloga u organizmu

Organizam odraslog čoveka sadrži oko 9 miligrama molibdena. Mada je količina molibdena u tkivima mala, najveća koncentracija ovog metala je u jetri, bubrezima, nadbubrežnim žlezdama, kostima i koži. Biloški aktivan oblik molibdena poznat je i kao molibdenov kofaktor ili Moko. Moko je kofaktor tri humana enzima: sulfit-oksidaza, ksantin-oksidaza i aldehid-oksidaza. Sulfit-oksidaza je uključena u metabolizam aminokiselina sa sumporom, ksantin-oksidaza je neophodna za oksidaciju purina i pirimidina i stvaranje mokraćne kiseline, dok je aldehid-oksidaza uključena u oksidaciju aldehida.

Preporučeni dnevni unos za odrasle : preporučeni dnevni unos bi, po definiciji, trebalo da zadovolji potrebe za molibdenom 97-98% zdravog stanovništva svih životnih doba i pola.

Preporučeni dnevni unos molibdena za odrasle (u mikrogramima)
MUŠKARCI	ŽENE
45	45
	TRUDNOĆA	DOJENJE
	50	50

BEZBEDAN UNOS* 2000
*Bezbedan dnevni unos je količina mangana koja nije štetna po zdravlje 1000  mikrograma=1 miligram

Deficit i prekomeran unos

Nedostatak molibdena je veoma redak, jer se hranom unose dovoljne količine ovog metala, obično veće od dnevnih potreba. Deficit može da se javi kod osoba na dugotrajnoj parenteralnoj ishrani, poremećaja apsorpcije u tankom crevu ili neodgovarajuće ishrane. Metaboličke poremećaje molibdenovog kofaktora, zbog delimičnog ili potpunog nedostataka molibdena, karakterišu smanjen rad ili nedostatak tri molibdenova enzima. Javlja se povećano izlučivanje metabolita sa sumporom, niska koncentracija mokraćne kiseline i povećana eliminacija ksantina. Veća učestalost gihta javlja se kada je dnevni unos 10-15 miligrama.

Molibden se smatra netoksičnim, ali je potrebna opreznost kada se za ishranu koriste biljke sa tla siromašnog molibdenom. Kada je zemlja siromašna molibdenom, biljke ne mogu da sintetišu nitrat-oksidazu, molibdenov enzim koji je neophodan za pretvaranje nitrata iz podloge u aminokiseline. Tada se umesto aminokiselina, stavaraju nitrozoamini poznati karcinogeni. Zbog toga je zastupljenost i učestalost raka jednjaka i želuca oko deset puta veća u oblasti Linksian nego u ostalim delovima Kine, a za oko sto puta veća nego u SAD.   

Molibden snižava nivo bakra, jer ometa njegovu apsorpciju. S obzirom da je bakar antagonist molibdena, povećan unos može da dovede do povišenja nivoa bakra u krvi i urinu. Cink povećava koncentarciju molibdena u krvi, a kalcijum smanjuje apsorpciju ovog elementa u tragu tako da se preporučuje odvojeno uzimanje.