Ocenite članak:
  • 59
 (3.12 / 59)

Mogućnost primene Šitaka i Reiši gljiva u savremenoj zapadnoj medicini


Autor: prof dr Srđan  Pešić     Postavljeno: 21.06.2008

mogućnost-primene-šitaka-i-reiši-gljiva-u-savremenoj-zapadnoj-medicini

Vekovima se plod šitake koristi, kako u kineskoj, tako i u tradicionalnoj medicini drugih azijskih naroda. Ekstrat ove gljive je skoro nezabilazni tradicionalni lek u pokušaju očuvanja i poboljšanja funkcionisanja zdravog organizma i prirodnog produženja života. Veliki je broj pisanih dokumenata koji nam pokazuju da su ovu gljivu kinezi kroz vreme koristili u lečenju digestvnih tegoba, smirivanju različitih bolova, a naročito glavobolje, prehlada praćenih visokom temperaturom i groznicom, kao i kod ljudi sa srčanim tegobama. Danas ona ima nezaobilazno mesto u tradicionalnoj kineskoj medicini u terapiji različitih trovanja, virusnih infekcija, povišenog krvnog pritiska ili poremećaja metabolizma masti.

Šitake danas

Sve ovo je otvorilo vrata ispitivanjima o mogućnosti primene šitaka gljive u savremenoj zapadnoj medicini. Na osnovu mnogobrojnih laboratorijskih istaživanja danas se pouzdano zna da ona sadrži značajne količine važnih vitamina i minerala. Bogatstvo vitaminima B grupe i vitaminom D, čine je važnim nutritivnim izvorom ovih, u mnogobrojnim fiziološkim procesima, neophodnim supstancijama. Ako se tome doda i visok procenata, za život važnih minerala, kalcijuma, magnezijiuma, fosora i gvožđa, postaje jasno odakle toliko ineresovanje za upotrebu ove gljive u svakodnevnoj ishrani.
Šitake gljiva je izgleda bogata i koenzimom Q10, supstancijom sa dokazanim antioksidantnim i imunoprotektivnim svojstvima.
Njeno osnovno blagotvorno dejstvo u normalnom funkcionisanju digestivnog trakta pripisuje se bogatstvu biljnih vlakana koje pospešuju tonus i peristaltiku u radu creva.

Šitaka sadrži, u visokoj koncentraciji supstanciju, neophodnu za sintezu vitamina D, ergosterol, pa je po nekim istraživanjima pokazano da svega nekoliko grama sušene gljive potpuno zadovoljava dnevne potrebe za ovim vitaminom, neophodnim za normalan razvoj i održavanje funkcije koštanog i mišićnog sistema, ali i za druge, za organizam neophodne procese.
Osnovni sastojak šitake sa mogućim terapijskim dejstvima se zove lentinan. Neki japanski naučnici su dokazali njegovo antineoplastično dejstvo i dobili nedvosmisleno pozitivne rezultate u pokušaju lečenja nekih vrsta tumora, pre svega sarkoma.

Terapijsko dejstvo

Izgleda da se povoljno terapijsko dejstvo prečišćenih ekstrakta ove gljive zasniva na imunostimulaciji i podizanju imunološke odrambrene snage organizma, a zahvaljujući stimulaciji povećanog stvaranja T-killer limfocita.
Osim toga, iz šitake su izolovane i supstancije sa antivirusnom aktivnošću, ali i sa mogućnošću stimulacije oslobađanja interferona. Ovo je dodatno otvorilo mogućnosti primene u lečenju nekih virusnih infekcija, gripa i drugih respiratornih infekcija, ali i virusnih hepatitisa.
Čitav je niz radova objavljenih u medicinskoj literaturi koji pokazuju mogućnosti preventivne, ali i terapijakse upotrebe šitake, kao pomoćnog lekovitog sredstva.

Moguća primena

Umesto zaključka moglo bi se nabrojati samo neka od stanja gde primena ove gljive može biti od pomoći: pojačanje odbrambenog odgovora organizma u stanjima iscrpljernosti i intenzivnog dugotrajnog napora, usporavanje toka i olakšavanje tegoba kod virusnih respiratornih infekcija, hepatitisa i HIV infekcije, pomoćno dejstvo u terapiji nekih tumora, snižavanje povišenog krvnog pritiska, uravnoteženje poremećaja metabolizma masti, pomoćno terapijsko dejstvo kod urinarnih problema i dr.

Reiši gljive

Reiši gljive, čiji je japanski naziv Ling Zhi Reishi, se više hiljada godina koriste u tradicionalnoj medicini azijskih naroda i pripisuju im se čudotvorna svostva. Otuda i starokineski nazivi za ovu gljivu: drvo života, gljiva dugovečnosti ili nebeska trava. Još su lekari dinastije Ming opisali da dugoročno uzimanje ovih gljiva doprinosi dobrom zravlju i dugovečnosti. Vekovima je poznato da se ona bez štetnih efekata može uzimati svakodnevno. Imajući u vidu je drvenaste konziste konzistencije retko se koristi kao hrana. Najčešće su joj pripisivana delotvorna svojstva u smislu očuvanja dobrog zdravlja, jačanja odbrambernih sposobnosti i popravljanju iscrpljenosti ili umora, ali i u lečenju infekcija.

Poslednjih petnaestak godina interesovanje zvanične naučne javnosti je za ovom gljivom je intenzivno poraslo. Na osnovu mnogobrojnih istraživanja utvrđeno je da je Reiši gljiva bogata nekim ativirusnim i antibakterijskim supstancijama, sličnim drugim prirodnim antibioticima. Ganodermna kiselina, izolovana iz ove gljive ima dokazana antialergijska i imunostimulativna svostva. Naučnici su, osim toga, dokazali da neki polisaharidi, izolovani iz Reiši gljive mogu biti značajan pomoćni terapijski agens u lečenju nekih vrsta tumora. Neki drugi sastojci su u toku eksperimentalnih ispitivanja pokazali kardiotonično, andijabetično, antihipertenzivno, antiagregacijsko dejstvo ili povoljan efekat u snižavanju serumskog holesterola.

Reiši danas

Danas pouzdano znamo da ekstrat ove gljive može biti efikasno pomoćno lekovito sredstvo u pokušaju: jačanja imnuloških odbrambenih mehanizama, popravljanju homeostaze fiziološkog rada unutrašnjih organa, lečenju virusnih i bakterijskih infekcija, naročito respiratornih puteva ili jetre, lečnju astme i hroničnog bronhitisa, snižavanju povišenog krvnog pritiska ili holesterola, kao i preventivnoj zaštiti jetre ili popravljanju njene funkcije kod dugogodišnjih  toksičnih oštećenja lekovima ili alkoholom. Ako se ovome doda i popravljanje funkcije digestivnog sistema i izuzetno mala toksičnost, jasno je da Reiši gljiva ima svoje značajno mesto u alternativnoj medicini ili kao pomoćno lekovito sredstvo.


 Komentari: 2 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru