Moderna medicina

Članak iz oblasti Moderna medicina Postavljeno: 06.12.2008

Ocena: 5 | Komentari: 0 Piše: dr Dragana Jančić

Misterija sinaptičkog taga

Kasna faza dugotrajne potencijacije (L - LTP), koja je izazvana visokofrekfentnom stimulacijom, uključuje sintezu novih proteina. Sinteza proteina se dešava u ćelijskom telu, dok je dugotrajna potencijacija fenomen koji se odvija u odredjenom setu sinapsi. To znači da su novostvorene mRNA translocirane specifično do samo onih sinapsi koje su primile stimulus. 

Članak iz oblasti Moderna medicina Postavljeno: 20.11.2008

Ocena: 4.4 | Komentari: 0 Piše: prof dr Slobodan Antić

Insipidni dijabetes (bolest neurohipofize)

Insipidni dijabetes predstavlja patološko stanje nastalo kao posledica nedostatka dejstva ADH, zbog ćega dolazi do nemogućnosti resorpcije vode u bubrežnim kanalićima, odnosno do izlučivanja velikih kolićina mokraće niske specifične težine. 

Članak iz oblasti Moderna medicina Postavljeno: 04.10.2008

Ocena: 3.31 | Komentari: 0 Piše: dr Dragana Jančić

Kako neuroni stare

Sposobnost nervnog sistema da se prilagodjava je neophodna za sve kognitivne funkcije. Stoga je bitno znati kako se plastičnost mozga, njegova fleksibilnost i adaptabilnost menja tokom procesa prirodnog starenja. Urbani mit je da se tokom starenja smanjuje broj nervnih ćelija, naročito podstaknut nedeljivošću istih. No, iako štetne supstance i nezdrav način života škode opstanku i fiziološkim funkcijama neurona, prirodno starenje ne utiče mnogo na broj ćelija u centralnom nervnom sistemu. Savremene stereološke tehnike, počevši ´80-ih godina prošlog veka, pokazale su da značajna ćelijska smrt u hipokampusu i neokorteksu nisu karakteristika normalnog starenja. No, u izvesnim vrstama primata nadjeno je oko 30%  manji broj nervnih ćelija u oblasti 8A u dorzolateralnom delu prefrontalne kore velikog mozga. Ova oblast je ranije eksperimentalno dovedena u vezu sa kratkotrajnim pamćenjem, no korelacija sa višim primatima i ljudima nije nadjena. 

Članak iz oblasti Moderna medicina Postavljeno: 30.09.2008

Ocena: 4.46 | Komentari: 6 Piše: dr sci.med. Milorad  Dimić

Barokomora - kiseonik u službi zdravlja

Kiseonik (O₂ ) gas, otkriven u drugoj polovini 18. veka, jedan je od osnova života na zemljii. Bez njega ne može funkcionisati ni jedna ćelija složenih živih organizama. Kiseonik se u organizmu prenosi putem krvi, vezivanjem za hemoglobin u crvenim krvnim ćelijama i rastvoren u plazmi. Normalna zasićenost krvi kiseonikom je od 97-98 %, u eritrocitima i 0,3% rastvorenog u plazmi, dopušta povećanje još samo 2-3%, što se dobija dužim udisanjem kiseonika na normalnom pritisku, ili u samo nekoliko minuta s hiperbaričnim kiseonikom. U hipoksičnim stanjima (“glad za kiseonikom”) zasićenje kiseonikom je znatno manje. Zato svakodnevna primena kiseonika na normalnom pritrisku okoline ima stalno mesto u pretkliničkoj i kliničkoj medicini, a lečenje hitnih stanja (poput srčanog infarkta, moždanog udara, astmatičnkog napada, teške traume itd.) bez udisanja O₂ se ne može ni zamisliti.
 

Članak iz oblasti Moderna medicina Postavljeno: 24.09.2008

Ocena: 3.21 | Komentari: 1 Piše: ass dr Dragan Milić

Aneurizme abdominalne aorte i ilijačnih arterija

Aneurizme se definišu kao ograničena proširenja za najmanje 1,5 puta u odnosu na dijametar normalne arterije. Mogu biti sakularne ili fuziformne, a susedni arterijski segmenti su normalne veličine.