Moderna medicina

GGT je membranski enzim iz grupe peptidaza koji katalizuje prenos hidrolizom oslobođenog ostatka glutaminske kiseline na neku aminokiselinu ili peptid. Takođe je uključen u metabolizam glutationa.  U organizmu se javlja pretežno vezan na ćelijske membrane. Najviše GGT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina. GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima.

Aneurizme perifernih arterija su ukupno uzev mnogo ređe od aneurizmi aorte. Mada postoje mnogi uzroci perifernih aneurizmi, ateroskleroza ostaje najčešći uzrok. Ove aneurizme pogađaju, sledećim rastućim redosledom po učestalosti: karotidnu, potključnu/aksilarnu, femoralnu, i poplitealnu arteriju. Male serije i prikazi slučajeva aneurizmi drugih lokacija upozoravaju na mogućnost razvoja aneurizmi na bilo kom mestu u arterijskom sistemu. Ove su aneurizme, tako retke da ne zavređuju dalje posebno izlaganje. Aneurizme gore pomenutih sedišta su prikazane posebno, s obzirom da su prirodni tok i način zbrinjavanja relativno specifični za pojedine lokacije.

Iznenadna srčana smrt predstavlja izuzetno veliki problem u srednje i visoko razvijenim zemljama jer je često njena prva ekspresija istovremeno i poslednja. Ona je prirodna, neočekivana smrt, usled srčanih uzroka, koja nastaje unutar jednog sata od početka akutnih simptoma u naizgled zdrave osobe ili u bolesnika sa prethodno stabilnim stanjem bolesti. Iznenadna srčana smrt se najčešće dešava van bolnice, često u kući tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti, na radnom mestu tokom sportskih ili rekreativnih aktivnosti.

Kod pacijenata kod kojih je dijagnostikovan dijabetes sprovođenje hirurške intervencije u opštoj anesteziji zahteva specifičan pristup.U toku hirurške intervencije primenjuje se, po pravilu, intravenska infuzija glukoza-insulin-kalijum ( GIK) za koju je pokazano da obezbeđuje stabilnost glikoregulacije i adekvatnu fleksibilnost terapije u sprečavanju hiperglikemije i hipoglikemije.

Intravenske bolus doze remifentanila (0.5, 1 i 1.5µg/kg) izazivaju pad arterijskog krvnog pritiska i srčane frekvence koji ne prelazi 20% u odnosu na bazalne vrednosti. Intravenska bolus doza remifentanila od 0.5µg/kg, data u kombinaciji sa tiopentalom, smanjuje kardiocirkulatorni odgovor na laringoskopiju i trahealnu intubaciju, dok bolus doze remifentanila od 1 i 1.5µg/kg obezbeđuju kardiocirkulatornu stabilnost.