Uzrok nastanka mioma nije poznat. Istraživanja pokazuju kako
miom nastaje bujanjem promenjenih glatkih mišićnih ćelija. Češće se
javlja kod žena unutar jedne te iste porodice što potvrđuje ulogu naslednog
genskog faktora. Postoje činjenice koje govore da estrogena stimulacija igra
bitnu ulogu u patogenezi mioma (javljaju se u generativnom periodu žene,
uvećavaju se za vreme trudnoće, a ima ih i kod žena koje uzimaju oralne
kontraceptive, pokazuju tendenciju smanjenja u postmenopauzi). Ove činjenice
pokazuju da hormonski faktor igra odlučujuću ulogu, ali se ne može tvrditi da
ih izaziva, već samo da utiče na njihov rast. Svaka treća žena iza 35.
godine života ima miom.
Klinička slika
Miomi mogu imati simptome, ali nije pravilo. Simptome daje
oko 35% mioma. Miomi bez simptoma otkrivaju se slučajno pri pregledu.
Simptomatski miomi odlikuju se različitim intenzitetom, zavisno od veličine
mioma, njegove lokalizacije u materici, promenama mioma i o tome da li je žena
trudna ili ne.
Simptomi su sledeći: nepravilna i obilna krvarenja iz materice čija je
posledica anemija koju je obično teško lečiti, bol, napetost u donjem delu
trbuha koja nastaje zbog pritiska mioma na okolne organe i strukture; ukoliko
je tumor veliki, može uzrokovati venski zastoj i trombozu i poremećaj
pražnjenja debelog creva, neplodnost (2-10% neplodnosti nastaje zbog mioma),
spontani pobačaji - javljaju se dvaput češće u žena sa simptomima mioma.
Miomi i trudnoća-2-10% uzroka neplodnosti otpada
na miome. Ukoliko je miom jedini uzrok neplodnosti, nakon njegova odstranjenja,
40% bolesnica zatrudni. Ukoliko miom postoji za vreme trudnoće, u drugom i
trećem trimestru može dosta da poraste, i da izazove prevremeni porođaj ili
spontani pobačaj. Moguće su i komplikacije nakon porođaja jer tada miom
pojačano krvari i može dovesti ženu u životnu opasnost.
Komplikacije
Miomi deformišu matericu, pritiskaju jajnike i jajovode pa mogu doprineti
nastanku neplodnosti. Maligna promena mioma je vrlo retka; javlja se u svega
0,1 - 0,5% slučajeva. Komplikacije koje miomi uzrokuju na drugim organima i
organskim sistemima uključuju nastanak teške anemije zbog obilnih krvarenja.
Manjak gvožđa koji tako nastaje često je vrlo otporan na lečenje. Veliki miom
vrši pritisak na okolne strukture, što je neugodno i opasno kod pritiska na
mokraćni sistem i debelo crevo kada nastaje poremećaj oticanja mokraće i
stolice.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda koji se može
dopuniti digitorektalnim pregledom (pregled zadnjeg dela debelog creva).
Koristan je ultrazvučni pregled, histerosalpingografija (metoda kod koje se
kontrast ubrizgava u matericu i jajovode i dobije se slika unutrašnjosti tih
organa). histeroskopija (posmatranje unutrašnjosti materice optičkim
instrumentom).
Lečenje
Miom nije isti kod svake žene, lečenje zavisi od niza faktora - starosti
žene, broja porođaja, je li trenutno trudna ili priželjkuje trudnoću, od
simptoma, lokalizacije tumora, opšteg zdravlja i postojanja komplikacija u
samom miomu ili u drugim organskim sistemima. Mali miom, bez komplikacija i
simptoma, može se lečiti hormonski (anGnRH - analozi gonadotropin oslobađajućeg
hormona). Ovim lečenjem postiže se smanjenje mioma u oko polovine bolesnica,
što je često dovoljan terapijski učinak. Koristi se ukoliko žena želi još dece,
ukoliko iz bilo kojih razloga ne može pristupiti hirurškom zahvatu odstranjenja
mioma ili materice i kao priprema za operativno lečenje
Veliki miom, koji uzrokuje simptome i razvija komplikacije preporučljivo je
hirurški lečiti. Može se odstraniti samo miom (miomektomija) ili cela materica
(histerektomija), što zavisi takođe od navedenih faktora i ženine želje za
trudnoćom.
Komentari: 2 |