Ocenite članak:
  • 113
 (2.95 / 113)

Mikoplazmalna infekcija


Autor: ass dr Milan Stefanović    

mikoplazmalna-infekcija

Mikoplazme su jedinstvena grupa mikroorganizama koja često naseljava sluzokožu respiratornog i genitalnog trakta.

Najčešće genitalne mikoplazme su Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum. Filogenetski mikoplazme se nalaze između bakterija i virusa i najmanji su poznati organizmi sposobni za samostalni život. Od bakterija se razlikuju po tome što nemaju ćelijski zid, a od virusa po tome što imaju i RNK I DNK.

Epidemiologija

Novorođenčad može biti inficirana genitalnim mikoplazmama za vreme procesa porođaja (preko inficiranog grlića i vagine) dok porođaj carskim rezom smanjuje rizik od infekcije.

Genitalne mikoplazme su retke u pretpubertetskih devojčica, a kolonizacija genitalnog trakta primarno nastaje putem seksualnog kontakta (40-95% U.Urealyticum i 15-72% M. Hominis među seksualno aktivnim ženama).

Među gravidnim ženama incidenca infekcije je indentična negravidnim.

Spontani abortus i mrtvorođenost

Istraživači saopštavaju izolaciju genitalnih mikoplazmi iz posteljica i sluzokože materice žena koje su imale spontani abortus i mrtvorođenost, ali uzročna povezanost još uvek nije jasno uspostavljena.
Ostaje pitanje da li je spontani abortus posledica invazije mikoplazmi na plod i njegove posledične smrti ili plod strada iz nekih drugih razloga a invazija mikoplazmama nastaje kasnije.

U svakom slučaju  iako dokazi koji povezuju genitalne mikoplazme sa spontanim abortusom i mrtvorođenošću  ostaju kontroverzni, ovu infekciju treba prepoznati i lečiti naročito kada u anamnezi ima razloga za to.

Efekat na trudnicu i novorođenče

I na ovom polju izveštaji su kontroverzni. Smatra se da Mikoplazme mogu biti uzrok prevremenog prsnuća plodovih ovoja ,  prevremenog porođaja i niske porođajne težine deteta, takođe i to da mogu uzrokovati sepsu ili meningitis novorođenog deteta do 3. meseca života.

Dijagnoza

Dijagnoza je bazirana na izolaciji mikroorganizma iz grlića i vagine i porastu titra antitela (serološki). Za optimalnu izolaciju uzorak se odmah ubacuje u medijum, čuva na 4 stepena C i transportuje u laboratoriju što pre. Serološki se dokazuje ELISA testom.

Tretman

Tetraciklini, aminoglikozidi, linkomicini i hloramfenikol su efikasni  protiv većine mikoplazmi.                                           
Tetraciklini su efektivni i protiv M.Hominis i U.Urealyticum.
M.Hominis je osetljiva na linkomicin, ali je rezistentna na eritromicin.
Sa druge strane U.Urealyticum je osetljiva na eritromicin, ali ne i na linkocin.
M.Hominis je visoko osetljiva a U.Urealyticum umereno na klindamicin.

Penicilini, cefalosporini i vankomicin su potpuno inefektivni protiv mikoplazmi.

Potrebno je lečiti oba partnera.


 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru