Ocenite članak: 1 2 3 4 5
91	(2.99 / 91)

Autor: ass dr Milan Stefanović     Postavljeno: 17.04.2008

Mikoplazme su jedinstvena grupa mikroorganizama koja često naseljava sluzokožu respiratornog i genitalnog trakta.

Najčešće genitalne mikoplazme su Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum. Filogenetski mikoplazme se nalaze izmedju bakterija i virusa i najmanji su poznati organizmi sposobni za samostalni život. Od bakterija se razlikuju po tome sto nemaju ćelijski zid, a  od virusa po tome sto imaju i RNK I DNK.

Epidemiologija

Novorodjenčad može biti inficirana genitalnim mikoplazmama za vreme procesa porodjaja (preko inficiranog grlića i vagine) dok porodjaj carskim rezom smanjuje rizik od infekcije.
Genitalne mikoplazme su retke u pretpubertetskih devojčica, a kolonizacija genitalnog trakta primarno nastaje putem seksualnog kontakta (40-95% U.Urealyticum i 15-72% M. Hominis medju seksualno aktivnim ženama).
Medju gravidnim ženama incidenca infekcije je indenticna negravidnim.

Spontani abortus i mrtvorodjenost

Istraživači saopštavaju izolaciju genitalnih mikoplazmi iz posteljica i sluzokože materice žena koje su imale spontani abortus i mrtvorodjenost, ali uzročna povezanost jos uvek nije jasno uspostavljena.
Ostaje pitanje da li je spontani abortus posledica invazije mikoplazmi na plod i njegove posledične smrti ili plod strada iz nekih drugih razloga a invazija mikoplazmama nastaje kasnije.
U svakom slučaju  iako dokazi koji povezuju genitalne mikoplazme sa spontanim abortusom i mrtvorodjenošću  ostaju kontroverzni ovu infekciju treba prepoznati i lečiti naročito kada u anamnezi ima razloga za to.

Efekat na trudnicu i novorođenče

I na ovom polju izveštaji su kontroverzni. Smatra se da Mikoplazme mogu biti uzrok prevremenog prsnuća plodovih ovoja ,  prevremenog porodjaja i niske porodjajne težine deteta, takodje da mogu uzrokovati sepsu ili meningitis novorodjenog deteta do 3. meseca života.

Dijagnoza

Dijagnoza je bazirana na izolaciji mikroorganizma iz grlića i vagine i porastu titra antitela (serološki). Za optimalnu izolaciju uzorak se odmah ubacuje u medijum, čuva na 4 st. C i transportuje u laboratoriju što pre. Serološki se dokazuje ELISA testom

Tretman

Tetraciklini, aminoglikozidi, linkomicini i hloramfenikol su efikasni  protiv većine mikoplazmi.
Tetraciklini su efektivni i protiv M.Hominis i U.Urealyticum.
M.Hominis je osetljiva na linkomicin, ali je rezistentna na eritromicin.
Sa druge strane U.Urealyticum je osetljiva na eritromicin, ali ne i na linkocin.
M.Hominis je visoko osetljiva a U.Urealyticum umereno na klindamicin.

Penicilini, cefalosporini i vankomicin su potpuno inefektivni protiv mikoplazmi.
Potrebno je lečiti oba partnera.