Ocenite:
  • 46
(2.72 / 46)

Microsporum

Microsporum spada u dermatofite. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju. Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Mogu biti geofilnog, zoofilnog i antropofilnog porekla. Geofilni specijesi žive u zemlji, zoofilni parazitiraju na različitim životinjama a antropofilni na čoveku. Sve tri vrste mogu biti uzročnici bolesti kod čoveka.

Predstavnici su:
  • Microsporum audini,
  • Microsporum ferrugineum,
  • Microsporum canis i
  • Microsporum gypseum.
Na mikroskopskom preparatu se vide septirane hife i microaleuriokonidije.

Put prenošenja

Na širenje dermatofitija tj. nastajanje infekcije utiču: faktori sredine (toplota, vlažnost, gumena zatvorena obuća, zanimanje...), faktor uzročnika (količina vitalnih spora u patogenom materijalu, virulencija, dužina neposrednog kontakta sa zaraženim materijalom), faktor domaćina (imunološki i neimunološki: integritiet epiderma, brzina proliferacije bazalnih ćelija, zasićene masne kiseline na površini kože, životno doba, pol, genetski i rasni faktori, endokrini i metabolički faktori, udružene bakterijske infekcije).

Oboljenja izazvana dermatofitima su kontagiozna. Infekcija se prenosi direktnim putem i indirektnim (preko zaraženih predmeta). Interesantno je da genetski vezane osobe češće obolevaju od dermatofitija nego muž i žena, gde je direktni kontakt češći.

Patološki (medicinski) značaj

Microsporum izaziva oboljenje Microsporia (Tinea microsporia). Klinički karakteristične promene na kapilicijumu (kosmati deo glave) su malog broja (1-4). To su plaže većeg promera, 5-8 cm sa dlakom iskidanom na istoj visini od 2-3mm i kožom prekrivenom sivkastim skvamama.

Na otkrivenim, neobraslim delovima kože mogu biti prisutne okrugle ili ovalne eritemoskvamozne plaže promera i više centimetara. Perifernim širenjem promene postaju prstenaste sa jače inflamiranim eritematoznim rubom na kome se mogu uočavati vezikule, pustule, kruste i skvame. Promene najčešće nisu praćene subjektivnim smetnjama.

Dijagnoza

Postavlja se mikroskopski dokazivanjem micelija i sitnih spora oko dlake. Izlaganje bolesnih plaža Woodovoj svetlosti javčlja se žutozelena fluorescencija.

Lečenje

Obavezno je šišanje kose sa čitavog kapilicijuma jednom u sedam dana. Koža se pere svakodnevno energično vodom i sapunom a potom premazuje antifungicidnim preparatima. Od početka se ordinira itrokonazol ili terbanifin per os.

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar