Metode u medicini

Kiseonik je suština života i najzastupljeniji element u prirodi.  Neophodan je za život svih životinjskih organizama (izuzev anaerobnih bakterija-bakterije koje žive bez prisustva kiseonika). Zastupljenost u prirodi i životna apsolutnost kiseonika sami po sebi nameću pitanje: ako je jedan elemenat toliko važan za naš život da li je moguće zaobići ga kao lek i da li postoji prirodniji lek od kiseonika?

Kolposkopija (gr. κόλπος – stidnica, σκοπέω - gledam) je veoma važna optička metoda u ranoj dijagnostici maligih tumora genitalnih organa žene. Prvu kolposkopiju uradio je Henselman 1924. godine. Od tog perioda aparati su se usavršavali, a slika se uvećavala po principu lupe (10-20 puta). Savremeni mikrokolposkopi, koje je u kliničku praksu uveo Antoan, sliku uvećavaju do 280 puta.

Bolest koronarnih (srčanih) arterija je obično izazvana aterosklerozom, čiji je uzrok taloženje masnih substanci i nastajanje plaka (naslaga) na unutrašnjoj površini zida koronarnih arterija. Taloženje masnih substanci dovodi do sužavanja ovih arterija, koje nazivamo stenozom, koje opet dovodi do smanjenja snabdevanja srčanog mišića krvlju i kiseonikom. Nedostatak krvi i kiseonika može da oslabi srce, naročito prilikom fizičkog napora. Koronama bolest može da izazove blage ili srednje jake bolove u grudima. Bolovi se mogu širiti u vilicu i ruke - ovo su simptomi angine pektoris. Ako se koronarna arterija potpuno zatvori dolazi do infarkta srca.

Loop dijatermija je intervencija tokom koje se odstranjuje deo tkiva grlića omčicom. Propuštanje monopolarne niskovoltažne visokofrekventne naizmenične struje kroz omčicu dovodi do vaporizacije ćelija duž linije reza.

Prvu insuflaciju tuba uradio je Rubin 1922. godine radi ispitivanja prolaznosti jajovoda. Danas, kada postoje histerosalpingografija (HSG), histerosalpingokontrastsonografija (HSCS) i laparoskopija, ova metoda je od istorijskog značaja.