Metode u medicini

Svetlosna terapija je metod koji se primenjuje u estetskoj i medicinskoj kozmetici. Upotreba svetlosnih zraka u terapeutske svrhe datira iz drevnih vremena. Još pre nekoliko milenijuma su ljudi shvatali da postoji prirodna, jaka i neposredna veza između svetlosti i bioloških procesa u organizmima živih bića. U starom Egiptu, sunčeva svetlost je korišćena u medicinske svrhe, dok je nešto kasnije, u antičkoj Grčkoj, Hipokrat opisao uticaj sunčevih zraka u lečenju nekih organskih poremećaja i bolesti, metod poznat kao helioterapija.

Urea ili karbamid je organsko jedinjenje hemijske formule (NH2)2CO, odnosno po strukturi je diamid ugljene kiseline, a može se smatrati  diamidom karbaminske kiseline. Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Urea nastaje u procesu razgradnje proteina u jetri u ciklusu ureje. Organizam sintetiše ureu iz amonijaka, produkta razgradnje proteina.

Alkalna fosfataza je grupno-specifični enzim koji katalizuje hidrolizu monoestra fosfatne kiseline i alkohola. Optimalni pH za delovanje enzima je između 9.8 i 10.5, a zavisi od vrste supstrata i vrste pufera. Pokazuje najjaču aktivnost u alkalnom području, zato se i naziva alkalna fosfataza.

LDH je enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišićima i eritrocitima i katalizuje međusobno pretvaranje laktata i piruvata. LDH je protein koji se može naći u celom telu. Enzim koji se uglavnom nalazi unutar ćelija.

Magnetoterapija predstavlja primenu energije elektromagnetnog polja u terapiji. Upotreba magneta u terapeutske svrhe je poznata više od 3.000 godina, a u to vreme su ih koristili stari Kinezi. U staroj Grčkoj Aristotel je bio prva osoba u poznatoj istoriji koja je govorila o terapeutskoj nameni prirodnih magneta. Takođe je poznato da je Kleopatra nosila magnetni nakit i magnetni kamen na čelu kako bi održala poznatu lepotu i zdravlje.