Ocenite:
  • 32
(2.5 / 32)

Mediteranska pegava groznica

Uzrok nastanka


Uzročnik Marsejske groznice kao i svih "tifusa koji prenose krpelji" je Rickettia conorii koju kod nas na čoveka obično prenese krpelj psa Rhipicephalus sanguineus. Ređe, čovek može biti inficiran utrljavanjem zaraženog sadržaja zdrobljenog krpelja u oči,nosnu sluznicu ili oštećenu kožu. Mediteranska pegava groznica se javlja na evropskim, afričkim i azijskim obalama Mediterana i na obalama Crnog mora.

Klinička slika


Nakon uboda inkubacija traje obično od pet do sedam dana. Pre svega, treba istaći da najveći broj inficiranih osoba savlada ovu infekciju bez jasnih kliničkih znakova bolesti (inaparentno),deo oboli sa nejasnim znakovima zarazne bolesti (atipično), dok manji deo ima izraženu kliničku sliku, koja retko razvija tipičnu prepoznatljivu formu. Blaži i srednje teški oblik bolesti karakteriše se primarnim oštećenjem kože u vidu ulceracije na mestu uboda krpelja (primarni afekt,u literaturi »tache noir«). Povišena telesna temperatura traje od nekoliko dana do dve nedelje. Trećeg do petog dana bolesti na dlanovima i tabanima može se pojaviti osip. Ostali simptomi uobičajeni su za većinu zaraznih bolesti, to su malaksalost, glavobolje i crvenilo konjunktiva. Oporavak je potpun,a posledice i komplikacije su retke.Smrtnost je manja od 3 % kod nelečenih bolesnika.

Dijagnoza


Postavlja se na osnovu  epidemioloških podataka, anamneze, kliničke slike i laboratorijskih nalaza, seroloških reakcija (Weil-Felixova reakcija).

Lečenje


U terapiji se primenjuju tetraciklini. U simptomatskoj terapiji pored nadoknade tečnosti i primene vitamina moguća je aplikacija kortikoida.

Prevencija bolesti uključuje mnoge postupke, od dezinsekcije ugroženih područja do pasivne imunizacije eksponiranih. Bitno je istaknuti da krpelj nakon što dospe na domaćina oko 6 sati traži mesto za hranjenje, 2 sata buši kroz kožu, i potrebno je najmanje 10 sati da bi ta osoba bila zaražena. Ovo govori da ima vremena za delovanje pre nego što krpelj nekoga zarazi. Uvlačenjem pantalona u čarape i majce u pantalone produžavamo put koji krpelj treba da pređe i povećavamo mogućnost pronalaženja krpelja tokom njegovog kretanja, takođe ukoliko nosimo odeću svetlih boja povećavamo mogućnost uočavanja krpelja usled boljeg kontrasta. U prevenciji je važna i inspekcija tela na krpelje nakon povratka iz endemskih područja. Ukoliko se krpelj ipak učvrstio u koži potrebno ga je što hitnije odstraniti. Odstranjivanje krpelja ne sme biti nasilno jer postoji mogućnost da rilce krpelja ostane u koži.

 

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar