Maligni tumori

Tumori se karakterišu stalnom, patološkom i autonomnom proliferacijom ćelija. Maligni tumori rastu brzo, vrše razaranje okolnog tkiva i ukoliko se na vreme ne otkriju i ne leče, dovode do smrti.

Najveći broj karcinoma nastaje spontano, kao odgovor na nepoznati stimulus, ali za nekolicinu su odgovorni sledeći faktori: hemijski karcinogeni, fizički karcinogeni agensi, virusi, nasledna predispozicija, hormonski poremećaji i dugotrajne hronične bolesti.

Maligni tumori mogu da budu dobro, srednje ili loše diferentovani. Ukoliko su građeni od nediferentovanih ćelija, grupišu se u anaplastične tumore.  Prema tome, anaplazija je znak maligne alteracije (transformacije).

Maligni tumori rastu brzo, uz infiltraciju, invaziju i destrukciju okolnog tkiva. Nemaju kapsulu, nisu jasno ograničeni i retko  se odstranjuju u potpunosti. Posle metastaziranja, invazivnost je druga najvažnija karakteristika malignih tumora.

Metastaziranje označava prenošenje malignih ćelija sa primarnog mesta neoplazme na neko drugo, često udaljeno mesto (u drugi organ). Metastaze liče na primarni tumor od koga su nastale, mada su ponekad toliko anaplastične da zamagljuju njihovo ćelijsko poreklo. Diseminacija tumora se odvija na više načina: limfnim i krvnim sudovima, seroznim šupljinama, likvorom, kanalima (putem bronhija i uretera), perineuralno a retko i sa presađivanjem, tj. transplantacijom.

Stepenovanje malignih tumora je zasnovano na stepenu anaplazije tumorskih ćelija, kao i na broju mitoza u samom tumoru. Prisutna su 4 stepena anaplazije. Određivanje stadijuma malignih tumora je zasnovano na veličini primarne lezije, na stepenu zahvaćenih limfnih nodusa kao i na prisustvu hematogenih metastaza.

Postoje tri osnovna pristupa lečenju kancera – hirurška ekscizija, zračenje i hemioterapija i uloga pojedinačnih pristupa zavisi od tipa i stadijuma razvoja tumora.