Ludwigova angina

Ludwigova angina je zapaljenje prostora ispod donje vilice i jezika (submandibularni i sublingvalni prostori) koja se brzo razvija, može ugroziti život, a obično se javlja kod mlađih osoba i dece kao rezultat zubnih infekcija. Kod dece ova bolest može poremetiti disanje.

Kako bi se dijagnostikovala i lečila infekcija vrata potrebno je dobro poznavanje vratnih prostora i vezivnih ovojnica (fascija) koje te prostore razdvajaju. Različite vezivne ovojnice oblikuju niz prostora u vratu koji mogu biti zahvaćeni infekcijom. Invazija bakterija u te prostore uzrokuje upalu, celulitis, ili nakupljanje gnoja - apsces. Upala se dalje širi u susedna tkiva. Prostor ispod donje vilice, odnosno submandibularni prostor, sastoji se od dva prostora odvojena napred milohioidnim mišićem: sublingvalnog prostora (prostor ispod jezika) koji je gornji i submaksilarnog prostora (prostor ispod gornje vilice) koji je donji. Širenje infekcije napred sprečava donja vilica, a dole milohioidni mišić. Infektivni proces se širi gore i pozadi i podiže dno usne duplje i jezik. Jezična kost sprečava širenje prema dole pa se otok širi put napred, izobličuje vrat i stvara se izgled "vrata bika".

Za razvoj bolesti važni su zubni karijes, nedavni stomatološke intervencije, anemija srpastih ćelija, oslabljen imunološki sistem, povrede i pirsing jezika (umetanje nakita u jezik). Ludwigova angina kod dece može nastati i bez ovih faktora rizika.

Ludwigovu anginu karakterišu jak bol i otok vrata. Visoka temperatura, slabost, otežano gutanje i neprijatan zadah iz usta su vrlo česti. Može se javiti i grč mišića za žvakanje i simptomi otežanog disanja te se dete često naginje prema napred kako bi olakšalo disanje. Pojava zvučnog disanja nalik lavežu psa (stridor), plava boja kože i sluznica (cijanoza), otežano disanje i oslabljeni disajni pokreti ukazuju na poremećen disajni put.

Ludwigova angina leči se osiguranjem disajnog puta, intravenskim antibioticima, hirurškom procenom i, ako je potrebno, operativnom dekompresijom. Preporučljivi antibiotici su penicilin G u visokim dozama, ponekad u kombinaciji s antistafilokoknim lekovima ili metronidazolom. Mogu se koristiti i cefalosporini. Intravenski se mogu davati i koritkosteroidi tokom 48 h kako bi se smanjio otok i na taj način osigurala prohodnost disajnog puta i poboljšalo delovanje antibiotika.

Hirurška drenaža se može uraditi kad nakon 24h lečenja lekovima nema poboljšanja. Ponekad, kad je ugroženo disanje, potrebno je napraviti traheotomiju, otvor na dušniku.

Ludwigova angina može biti smrtonosna. Nemogućnost pravovremene dijagnoze ove duboke infekcije vrata često je rezultat promenjene kliničke slike zbog prethodnog uzimanja antibiotika. Ranom dijagnozom, agresivnom intravenskom antibiotskom terapijom, eventualno hirurškim zahvatom i intenzivnom negom postiže se izlečenje procesa bez komplikacija.