Pušenje cigareta je jedan od najpopularnijih metoda uzimanja nikotina od početka XX veka. Nikotin, jedan od preko 4000 hemikalija pronađenih u dimu duvanskih proizvoda kao sto su cigarete, cigare i lule, je osnovni sastojak duvana koji deluje direktno na ljudski mozak.

Kao i kokain ili amfetamini, nikotin u mozgu povećava oslobađanje dopamina, neurotransmitera koji utiče na reakcije, na osećaje i iskustvo zadovoljstva i bola. Što je više dopamina u mozgu, mi smo sretniji. Nikotin ne deluje tako intenzivno na dopamin kao ostale droge, već nakon 7 sekundi od udisanja dima cigarete stiže do mozga i kontinuiranom upotrebom održava višu koncentraciju dopamina. Zato stvara jaku psihičku i fizičku zavisnost.

Nikotin, takođe, pojačava budnost i mentalne performanse, a u kardiovaskularnom sistemu povećava puls i krvni pritisak i sužava krvne sudove, pa tako otežava cirkulaciju. Može delovati stimulativno i smirujuće. Smatra se da ujutro deluje stimulativno zbog apstinencije tokom sna, dok zatim jelo stiče akutnu toleranciju i tako nikotin deluje sve više smirujuće prema kraju dana. Zbog pušenja telo teže apsorbuje minerale i vitamine, pogotovo vitamin C. Najštetniji efekat zavisnosti od nikotina se dobija konzumiranjem duvana koji je uzrok 1/3 svih oblika malignih oboljenja. Prvi na listi malignih oboljena prouzrokovanih konzumiranjem duvana jeste rak. Pušenje cigareta je povezano sa oko 90% svih slučajeva oboljenja od raka pluća. Pored raka pluća, pušenje izaziva plućna oboljenja kao što su hronični bronhitis i emfizem, kao i brojne simptome astme kod odraslih osoba i dece. Pušenje se takođe povezuje sa rakom usne duplje, ždrela, grkljana, jednjaka, stomaka, pankreasa, debelog creva, bubrega, mokraćnih kanala i bešike. Statistički podaci o smrtnosti od raka su dvostruko veći među pušačima nego nepušačima. Žene pušači ranije ulaze u menopauzu. Ako žena puši cigarete i istovremeno uzima oralne kontraceptive, više je sklona kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjima od žena nepušača. Trudne žene koje puše cigarete povećavaju rizik od prevremenog porođaja ili rađanja dece sa malom težinom. Deca žena koje su pušile u trudnoći imaju povećan rizik od razvoja raznih teških oboljenja.

Zavisnost se karakteriše neodoljivom željom za duvanom i njegovom upotrebom, uprkos svesnosti o njegovom štetnom dejstvu. Prestanak pušenja je praćen sindromom odvikavanja od pušenja koji može da potraje mesec i više dana, to uključuje simptome koji brzo mogu dovesti čoveka do ponovne neodoljive želje za duvanom. Simptomi odvikavanja od pušenja uključuju teško podnošljiva stanja, žudnju za duvanom, kognitivan i stalan poremećaj sna i povećan apetit koji započinje nekoliko sati nakon poslednje popušene ciagrete. Simptomi doživljavaju vrhunac prvih dana i postepeno opadaju u roku od nekoliko nedelja. Kod nekih ljudi navedeni simptomi mogu da potraju i mesecima i duže.

Glavni farmakološki pristup koji se koristi za odvikavanje jeste tretman nikotinskom zamenom, dodatne terapije uključuju antidepresive bupropion, klonidin i antgaonist nikotinskog receptora mekamilamin.

Terapija nikotinskom zamenom (supstitucija nikotina) koristi se uglavnom kako bi se pomoglo pušačima da prestanu sa pušenjem olakšavajući im psihološki i fizički sindrom odvikavanja. Budući da se nikotin relativno kratko zadržava u plazmi i ne resorbuje se dobro iz gastrointestinalnog trakta, daje se ili u obliku žvakaće gume nekoliko puta dnevno, ili kao transdermalni flaster koji se menja svakog dana.

Ovi preparati uzrokuju različita neželjena dejstva, naročito mučninu i gastrointestinalne grčeve, kašalj, nesanicu i bolove u mišićima. Transdermalni flasteri često dovode do lokalne iritacije i svraba.

Zaključak mnogih kliničkih ispitivanja upućuje na to da ovi preparati u kombinaciji sa profesionalnim savetovanjem i propratnom terapijom, otprilike udvostručuju šanse za uspešno prekidanje navike pušenja.

Bupropion je skoro jednako delotvoran kao i terapija zamenama za nikotin, čak i kod nedepresivnih pacijenata i ima mnogo manje neželjenih dejstava.

Klonidin, agonist alfa2 adrenergičkih receptora smanjuje efekte apstinencije kod nekoliko supstanci koje stvaraju zavisnost, uključujući opijate, kokain i nikotin. Može se davati oralno ili kao transdermalni flaster i pri olakšavanju apstinencije je približno delotvoran kao i nikotinska zamena. Neželjena dejstva klonidina (hipotenzija, suva usta, pospanost) pričinjavaju tegobe, pa on zbog toga nije u širokoj upotrebi.