Šta treba znati o lekovima


Krv i hematopoezni sistem

Relativno kratak život zrelih krvnih ćelija zahteva njihovo kontinuirano obnavljajnje. Taj proces se naziva hematopoeza. Heatopoezni sistem sačinjavaju sva tkiva i organi koji učestvuju u stvaranju krvnih ćelija.

Krv se sastoji iz dva dela: uobličenih elemenata koji obuhvataju krvne ćelije i trombocite i plazme, tečne faze, u kojoj su raspršeni ili rastvoreni proteini, organske komponente i neorganske soli. Eritrociti su najzastupljenije ćelije a uloga im je da transportuju kiseonik iz pluća do drugih tkiva. Imaju izgled bikonkavnog diska, lako menjaju oblik jer imaju savitljivu opnu. Životni vek im je 120 dana. Leukociti su manje brojni i dele se prema prisustvu granula na granulocite i agranulocite. Agranulociti su: limfociti (morfološki se razlikuju mali, srednji i veliki, a po funkciji T i B limfociti, memorijski i efektorni), monociti (čine osnovu mononukleusnog fagocitnog sistema, iz krvi migriraju u tkiva i postaju fagociti). Granulociti su: neutrofili (najzastupljeniji fagocitni leukocit), eozinofili (više su zastupljeni u tkivu nego u krvi, brojno se povećavaju u alergijskim reakcijama) i bazofili (najređi leukocit, pokazuje strukturne i funkcionalne sličnosti sa mastocitima). Trombociti su sitni grupisani diskoidni fragmenti citoplazme megakariocita, učestvuju u koagulaciji krvi.

Stvaranje ćelija krvi odigrava se posle rođenja u aktivnoj, crvenoj kostnoj srži, timusu i limfocitnom tkivu limfnih čvorova i slezini. U kostnoj srži stvaraju se: eritrociti, granulociti, monociti, trombociti i limfociti. Osnovni organ hematopoeze je kostna srž, spada u najveće organe ljudskog organizma (otprilike je veličine jetre), a istovremeno najaktivnije proliferativno regenerativno tkivo čoveka. Posle rođenja aktivna srž nalazi se u svim kostima, a od četvrte goidine u dugim kostima počinje zamena aktivne kostne srži masnim ćelijama. Hematopoeza odraslih osoba odvija se u pljosnatim kostima sternuma, rebara, karlice, lobanje, pršljenova i proksimalnim okrajcima humerusa i femura.  Masa kostne srži iznosi oko 2000 grama a u ovoj masi kostne srži samo jedna četvrtina je aktivno hematopoezno tkivo. U normalnim uslovima dnevno se obnovi
3,7*10 na jedanaesti ćelija periferne krvi. Kod akutnog gubitka veće količine krvi, stvaranje svih krvnih loza može da se poveća 4-5 puta; broj trombocita kod imunološke trombocitopenije do 8 puta a broj granulocita kod piogene infekcije 4 puta.

Kostna srž u čoveka smeštena je u šupljinama spongioznih kostiju i sačinjena je od: hematopoeznih i imunokompetetnih ćelija; krvnih sudova i nerava, masnih ćelija, vezivnih ćelija i vezivnih odnosno retikularnih vlakana.

U hematopoezne organe spadaju i timus, limfne žlezde i slezina. Limfne žlezde predstavljaju periferne limfne organe i smeštene su uglavnom duž krvnih sudova. U limfnim žlezdama nalazi se veliki broj limfocita i manje plazmaćelija, makrofaga i drugih pokretnih ćelija u krvi.
Slezina je sposobna da u određenim stanjima ponovo preuzme hematopoeznu ulogu. Ona je i najveći limfni organ. Zbog velikog bogatstva u limfocitima i makrofazima slezina igra značajnu ulogu u imunitetu. U njoj se obavlja i filtracija krvi radi otklanjanja nepotrebnih sastojaka krvi i isluženih eritrocita, granulocita i trombocita.