Sistem renin-angiotenzin sinergistički deluje sa simpatičkim nervnim sistemom. On takođe stimuliše lučenje aldosterona i igra odlučujuću ulogu u kontroli ekskrecije jona natrijuma i zapremine tečnosti, kao i vaskularnog tonusa.

Renin je proteolitični enzim koji se luči iz jukstaglomerularnog aparata. Kontrola sekrecije renina samo je delimično razjašnjena. Sekrecija se javlja kao odgovor na različite fiziološke stimulanse, uključujući smanjenje koncentracije jona natrijuma u distalnom tubulu, kao i pad perfuzionog pritiska. Renalna simpatička nervna aktivnost, agonisti beta adrenergičkih receptora i PGI2 direktno stimulišu lučenje renina, dok angiotenzin II izaziva povratnu inhibiciju. Atrijalni natriuretski peptid takođe inhibira sekreciju renina. Renin se vrlo brzo eliminiše iz plazme. On deluje na angiotenzinogen izdvajajući angiotenzin I, iz N-terminalnog kraja proteina. Angiotenzin I per se ne pokazuje neku značajniju aktivnost, ali se putem ACE (angiotenzin-konvertujućeg enzima) konvertuje u oktapeptid, angiotenzin II, koji je snažan vazokonstriktor. Efekti angiotenzina II obuhvataju: generalizovanu vazokonstrikciju, naročito izraženu u eferentnim arteriolama bubrega; pojačano oslobađanje noradrenalina iz simpatičkih nervnih završetaka, pojačavanje vazokonstrikcije i pojačanje brzine i snage srčanog rada; stimulacija reapsorpcije jona natrijuma u proksimalnim tubulima; sekrecija aldosterona iz kore nadbubrežne žlezde i rast ćelija u srcu i arterijama.

ACE inhibitori su grupa lekova koji se primarno koriste za lečenje hipertenzije i kongestivne insuficijencije srca. ACE inhibitori deluju modulacijom renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema. Blokirajući angiotenzin konvertirajući enzim ACE inhibitori znatno (ali ne sasvim) blokiraju pretvaranje angiotenzina I u angiotenzin II. U isto vreme ACE inhibitori smanjuju degradaciju bradikinina. Zato ACE inhibitori deluju na način da snižavaju krvni pritisak smanjujući nastajanje jakog vazokonstriktora (angiotenzin II) i smanjujući razgradnju jakog vazodilatatora (bradikinina).
ACE inhibitori smanjuju arterijski otpor proticanju krvi i povećavaju venski kapacitet ; povećavaju srčani minutni volumen i srčani indeks, snižavaju bubrežno-vaskularni otpor i dovode do povećanja izlučivanja natrijum hlorida u urin.

ACE inhibitori koriste se kod: prevencije kardiovaskularnih bolesti, kongestivne insuficijencije srca, hipertenzije, poremećaja leve komore, prevencije insuficijencije bubrega u dijabetes melitusu.

Kaptopril je peroralno aktivan inhibitor enzima koji konvertuje neaktivni angiotenzin I u aktivni oblik, angiotenzin II, koji se smatra jednim od najjačih endogenih vazokonstriktora. Ovim mehanizmom utiče direktno na humoralni sistem renin-angiotenzin-aldosteron. Osim toga, kaptopril razgrađuje i bradikinin i tako umanjuje njegove vazodilatatorne efekte.

Indikacije: arterijska hipertenzija (kao monoterapija ili u kombinaciji sa tiazidnim diureticima), kongestivna insuficijencija srca (uz kardiotonike i diuretike), infarkt miokarda i nefropatija dijabetičara.

Kaptopril se najčešće dobro podnosi i ne remeti normalan kvalitet života pacijenata. Većina neželjenih efekata su po intenzitetu blagi do umereni i ne zahtevaju prekid terapije. Sa malom učestalošću, ali češće od ostalih efekata, javljaju se hipotenzija, tahikardija, bol u grudima, vrtoglavica, umor i slabost, glavobolja, mučnina, promena ukusa, gastrointestinalne smetnje, proliv, suvi kašalj, grčevi u mišićima, svrab i osip na koži. Među hematološkim parametrima zapažena je anemija, trombocitopenija, pancitopenija, neutropenija i agranulocitoza a u biohemijskim analizama krvi hiperkalijemija, hiponatrijemija, porast azota, ureje i kreatinina u serumu.

Kod malog procenta pacijenata uzimanje kaptoprila može dovesti do hipersenzitivne reakcije sa angioedemom i anafilaksom. Tada terapiju treba prekinuti. Isto treba učiniti pri pojavi žutice ili značajnom porastu aktivnosti jetrenih enzima u serumu.

Cilazapril je jak inhibitor angiotenzin-konvertujućeg enzima. Posle oralne primene hidrolizuje se u aktivni oblik cilazaprilat, suprimira konverziju neaktivnog angiotenzina I u angiotenzin II koji je snažan vazokonstriktor, pa se snižavaju sistolni i dijastolni krvni pritisak, bez razvoja refleksne tahikardije.

Antihipertenzivno dejstvo cilazapril ispoljava sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima: diureticima, beta blokatorima ili antagonistima kalcijuma. Kod bolesnika sa hronicnom insuficijencijom srca, cilazapril smanjuje opšti vaskularni otpor, kapilarni pritisak u plućima, poboljšava podnošenje opterećenja, kliničko stanje i kvalitet života. Delovanje je komplementarno sa diureticima i digoksinom.

Farmakokinetika cilazaprilata omogućava da se dejstva stabilno održavaju tokom 24 sata pri doziranju od samo jedanput dnevno.

Indikacije: esencijalna hipertenzija - svi oblici, renovaskularna hipertenzija, hronična insuficijencija srca, svi stepeni težine, uz digitalis i diuretik.

Neželjeni efekti su glavobolja, vrtoglavica i kašalj su češći nego zamor, hipotenzija, dispepsija, nauzeja, ospa; vrlo retke su anafilaktoidne reakcije i angioneurotički edem.

Većina tegoba su blage i umerene, i ne zahtevaju prekid terapije. Kod bolesnika sa hroničnom insuficijencijom srca, profil neželjenih dejstava je isti, a najčešća su vrtoglavica i kašalj.

Lizinopril je lek iz grupe inhibitora enzima angiotenzin konvertaze (ACE). Pod dejstvom leka nivo angiotenzina II u plazmi je snižen, a reninska aktivnost plazme se povećava. Zbog istovremene inhibicije aldosterona povećava se izlučivanje Na+ putem mokraće, povećava se izlučivanje mokraće i smanjuje volumen cirkulišuće tečnosti. Inaktivacija bradikinina i drugih vazodilatatornih peptida je smanjena. Krajnji efekt svih navedenih dejstava je sniženje krvnog pritiska i povećanje dotoka krvi i kiseonika u srčani mišić i druge organe. ACE inhibitori su, pored diuretika, lekovi prvog izbora u terapiji hronične srčane insuficijacije.

Indikacije: hipertenzija, hronična srčana insuficijencija, akutni infrakt miokarda (dopunska terapija), proteinurija kod nefropatija različitog porekla

moguće nuspojave su hipotenzija, glavobolja, malaksalost, umor, vrtoglavica. Ređe se javljaju nesanica, nervoza, parestezije ili somnolencija. Kod manjeg broja bolesnika javlja se muka, proliv, bol u mišićima i oštećenje sluha. Lizinopril može dovesti do akutnog, reverzibilnog oštećenja bubrega praćenog oligurijom, azotemijom i renalnom glikozurijom. Kao i ostali lekovi iz ove grupe, lizinopril izaziva suvi neproduktivni kašalj. Ovaj simptom je češći kod žena i kod osoba kod kojih postoji hiperreaktivnost bronha.

Kod oko 1% slučajeva lečenih lizinoprilom može da se javi hiperkalijemija, pogotovo kod pacijenata koji istovremeno dobijaju diuretike koji štede kalijum. U toku lečenja lizinoprilom mogu se javiti kožne reakcije u vidu raša.