Lekovi bez neželjnih dejstava?

Postoje li lekovi bez ikakvih neželjenih sporednih dejstava? Naučnici iz Tibingena i Esena dokazali su naime, da upravo „ placebo“ može da pomogne pacijentima koji se žale na bolove. Kako to funkcioniše?

Na Univerzitetskoj klinici za Psihosomatiku i psihoterapiju u Tibingenu, psiholog Paul Enk traga za odgovorom na pitanje - da li u lečenju mučnine i vrtgolavice pomažu lekovi ili vera u njihovu lekovitost.

Mnogi se pitaju zašto je nekim ljudima bolje, zaista bolje, kada dobiju tabletu bez ikakve lekovite supstance – takozvani placebo? Enk je uveren da odlučujuću ulogu u tome ima pažnja koju lekar ukazuje pacijentu. Osim toga značajna je uloga iskustva, da lekovi pomažu.

Kako bi dokazao uticaj placeba, Enk je razvio eksperimente. Jedna devojka se sprema za vožnju u stolici koja se okreće. Atmosfera u prostoriji je prijatna, isti uslovi za svaku osobu koja učestvuje u eksperimentu. Smetnje u sistemu za varenje, kao što je mučnina često mogu da se uklone placebom. Naučnici žele da saznaju kako je to moguće.

EKG kontroliše srčani ritam pre i tokom eksperimenta. Prva merenja se vrše dok je ispitanik u mirnom stanju .Onda se daje tableta. Ni ispitanici ali ni oni koji sprovode eksperimente ne znaju da li je tableta prava ili placebo.
Postavlja se pitanje kako će reagovati devojka u stolici koja se vrti. Stavlja joj se maska na oči - što će joj pojačati osećaj da se vrti u krug, čime se ubrzava i nastanak mučnine.
Počinje prvi od tri ciklusa
Jerg Šulte koji vodi eksperiment posmatra kako devojaka reaguje. Ako joj bude jako muka, odmah će zaustaviti stolicu. Međutim, sve je redu. Devojci se sviđa da se vrti. Zbog toga se efekti pojačavaju. Sada se vrti maksimalno pognute glave – to je samo za najizdržljivije.
Ali, devojka je ovo prošla bez problema. Posle dva –tri minuta na vrteški, eksperiment je završen. Devojci nije bilo muka. Samo kada pomeri glavu, oseti da se nešto dešava u stomaku.

Pre i za vreme eksperimenta devojka je morala da žvaće komadić vate, kako bi naučnici mogli da analiziraju supstance u pljuvački koje nastaju sa mučninom. Jer, ukoliko pronađu iste supstance koje se javljaju i kada se uzimaju lekovi protiv mučnine, onda je placebo uspeo da prevari mozak.

Isto kao kod bolova. Naučnici su ispitivali mozgove osoba koje pate od bolova i konstatovali da placebo aktivira iste areale u mozgu kao i lekovi.

Paul Enk u stanju je da na snimcima mozga dokaže da lek protiv bolova aktivira arala u mozgu koji je zadužen za suzbijanje bola.

Kada osoba dobije placebo, proces u mozgu je isti, ili sličan – makar se to ispostavilo kod nekih ispitanika.

Paul Enk sada želi još više da sazna o mehanizmima preko kojih placebo funkcioniše. Cilj je da se iznađe način na koji je pacijentu moguće najbolje pomoći a da se ne koristi najjači lek. 

Jedno je za sada već jasno – oni koji reaguju na placebo nisu umišljeni bolesnici. Ali pacijent koji reaguje na beskorisnu tabletu mora biti spreman na to - nužna je sprega psihe i biohemije. Vrlo često lekovi nisu dovoljni za izlečenje. Lepa reč lekara može mnogo toga da učini, ponekad i više nego lek.