Leishmania je protozoa (jednoćelijski parazit). Okruglog je ili ovalnog oblika sa ekscentričnim jedrom i blefaroplastom. Postoji više od 30 vrsta lajšmanija, koje po dospevanju u organizam napadaju makrofage (ćelije odbrambenog sistema) i u njima se razmnožavaju. Značjane vrste su : Leishmania Donovani, Leishmania tropica i Leishmania braziliensis. Sve vrste su flagelati koji parazitiraju u krvi i tkivima.
Put prenošenja
Prirodno stanište parazita (tzv. rezervoari) su: ljudi, psi i glodari. Prenošenje parazita vrši zaražena ženka mušice Flebotomus papatači, koja živi u toplom klimatskom pojasu. U umerenom klimatskom pojasu aktivni su tokom dugih, suvih i toplih leta. Ovi insekti su u narodu poznati kao nevidi. Slični su komarcima, tzv. dlakave ili peščane mušice, dužine 2-2,5 mm. Teško su uočljivi zato što su sitni kao i zato što ne stvaraju zvuk kad lete. Aktivni su leti, od sumraka do svitanja, a danju se povlače i ne napadaju ako nisu uznemiravani.
Zdrav čovek se zarazi posle uboda zaraženog flebotomusa koji pri ubodu ubacuje parazite u kožu. Kod mediteranskog tipa bolesti lanac infekcije najčešće čini pas – flebotomus - pas, a čovek se slučajno uključi u lanac. Kod tzv. indijskog tipa
kala-azara lanac infekcije se održava na relaciji čovek - flebotomus - čovek. Izuzetno retko je moguć prenos sa čoveka na čoveka putem transfuzije zaražene krvi, igala kontaminiranih zaraženom krvlju, sa obolele trudnice na plod i seksualnim kontaktom.
Zdrav čovek se zarazi posle uboda zaraženog flebotomusa koji pri ubodu ubacuje parazite u kožu. Kod mediteranskog tipa bolesti lanac infekcije najčešće čini pas – flebotomus - pas, a čovek se slučajno uključi u lanac. Kod tzv. indijskog tipa
kala-azara lanac infekcije se održava na relaciji čovek - flebotomus - čovek. Izuzetno retko je moguć prenos sa čoveka na čoveka putem transfuzije zaražene krvi, igala kontaminiranih zaraženom krvlju, sa obolele trudnice na plod i seksualnim kontaktom.
Patološki (medicinski) značaj
Lajšmanioza se javlja u tri oblika:
- KUTANA (KOŽNA)
- MUKOKUTANA (KOŽNO-SLUZOKOŽNI)
- KALA-AZAR (“ CRNA SMRT”, SA ZAHVATANJEM ORGANA)
Godišnje u svetu oboli oko 1,5 miliona osoba od kožnog oblika lajšmanijaze, i oko 0,5 miliona osoba od kala-azara.
Vreme koje protekne od infekcije (ujeda zaraženog flebotomusa) do pojave prvih simptoma bolesti (vreme inkubacije) iznosi od 7 dana do nekoliko meseci za kožnu lajšmaniozu, od 10 dana do nekoliko godina za kala-azar.
Oboleo čovek je zarazan za flebotomuse od nekoliko meseci do 2 godine. Tako je neko zarazan i u slučaju parazitonoštva („uspavane“ lajšmanije u ćelijama ne daju tegobe i znakove bolesti).
Kožni i kožno-sluzokožni oblik - Posle bolnog uboda nevida stvori se čvorić na koži koji je najčešće bezbolan i koji se narednih dana širi i nekada ulceriše (stvori se jedna ili više rana koje liče na vulkan - sa uzdignutim ivicama i centralnim kraterom). U toj regiji limfni čvorovi mogu biti uvećani. Do izlečenja dolazi ili spontano ili zahvaljujući sprovedenoj terapiji. Nelečene promene mogu trajati mesecima, pa i godinama. Promene na koži je bolje lečiti nego pustiti da spontano zacele jer mogu ostati ružni ožiljci. Tako ne postoji mogućnost da parazit ostane u organizmu sakriven i posle povlačenja promena na koži, i da ne dođe do recidiva (vraćanja bolesti u slučaju pada imuniteta) posle dugo vremena na istom mestu.
Kala-azar ili „crna smrt“ - To je najteža forma ove bolesti. Parazit napušta kožu i napada organe imunološkog sistema. Javljaju se povišena temperatura, uvećana jetra, slezina i limfni čvorovi. Ako se ne leči dovodi do teškog hroničnog oboljenja praćenog tamnom pigmentacijom kože, ekstremnim mršavljenjem i malokrvnošću koje se završava smrtnim ishodom.
Vreme koje protekne od infekcije (ujeda zaraženog flebotomusa) do pojave prvih simptoma bolesti (vreme inkubacije) iznosi od 7 dana do nekoliko meseci za kožnu lajšmaniozu, od 10 dana do nekoliko godina za kala-azar.
Oboleo čovek je zarazan za flebotomuse od nekoliko meseci do 2 godine. Tako je neko zarazan i u slučaju parazitonoštva („uspavane“ lajšmanije u ćelijama ne daju tegobe i znakove bolesti).
Kožni i kožno-sluzokožni oblik - Posle bolnog uboda nevida stvori se čvorić na koži koji je najčešće bezbolan i koji se narednih dana širi i nekada ulceriše (stvori se jedna ili više rana koje liče na vulkan - sa uzdignutim ivicama i centralnim kraterom). U toj regiji limfni čvorovi mogu biti uvećani. Do izlečenja dolazi ili spontano ili zahvaljujući sprovedenoj terapiji. Nelečene promene mogu trajati mesecima, pa i godinama. Promene na koži je bolje lečiti nego pustiti da spontano zacele jer mogu ostati ružni ožiljci. Tako ne postoji mogućnost da parazit ostane u organizmu sakriven i posle povlačenja promena na koži, i da ne dođe do recidiva (vraćanja bolesti u slučaju pada imuniteta) posle dugo vremena na istom mestu.
Kala-azar ili „crna smrt“ - To je najteža forma ove bolesti. Parazit napušta kožu i napada organe imunološkog sistema. Javljaju se povišena temperatura, uvećana jetra, slezina i limfni čvorovi. Ako se ne leči dovodi do teškog hroničnog oboljenja praćenog tamnom pigmentacijom kože, ekstremnim mršavljenjem i malokrvnošću koje se završava smrtnim ishodom.
Dijagnoza
Mikroskopski pregled punktata zdrave ivice lezije bojenog po Giemsa –Romanowskom, inokulacija kondenzovane vode NNN -kosog agara amastigoti, mikroskopski pregled punktata koštane srži, slezine, jetre, limfnog čvora, krvnog razmaza bojenog po Giemsa –Romanowskom, kultivacija u kondenzovanoj vodi NNN -krvnog kosog agara, kožni test antigenom od promastigota ima epidemiološko značenje, ITFA, RVK, ELISA.
Lečenje
Kod kožnog oblika dno rane se infiltrira vodenim rastvorom petovalentnog antimona a kod težeg oblika se petovalentni antimon daje i.m. kroz 20 dana
