Ocenite članak:
  • 174
(4.57 / 174)

Laparoskopska operacija (Laparoskopija) žučne kese


Autor: dr Slobodan Jovanović, hirurg   

laparoskopska-operacija-laparoskopija-žučne-kese

Žučna kesa predstavlja deo žučnih puteva koji se nalazi ispod jetre, kruškolikog je izgleda i ima funkciju kao rezervoar žuči. Žuč predstavlja proizvod jetrinih ćelija (hepatocita) koja se putem žučnih kanala iz jetre delom uliva u tanko crevo, a delom „skladišti“ u žučnoj kesi. Po potrebi, žuč iz žučne kese  se kontrakcijom takodje uliva u tanko crevo. U fiziološkim uslovima sekrecija žuči je od 600 - 1000 ml na dan.

Glavni sastojci žuči:
  • voda
  • žučne kiseline
  • holesterol
  • fosfolipidi
  • žučne boje
  • proteini
Žuč, kao produkt  jetre, ima važnu ulogu u varenju hrane i resorpciji masti, belančevina i ugljenih hidrata.

Da bi ste videli video sadržaj morate instalirati najnoviju verziju Flash Playera. To možete učiniti ako otvorite ovu stranicu.


Jedno od najčešćih oboljenja žučne kese  je prisustvo kamenaca u njoj, redje žučnim putevima, a operacija žučne kese danas predstavlja najčešću hiruršku proceduru u svetu (češću nego operacija kila ili slepog creva).
 
Mnogi faktori dovode do stvaranja kamenaca u žučnoj kesi:
  • pol
  • trudnoća
  • gojaznost
  • starost
  • nasledni činioci
  • odredjene bolesti
  • navike u ishrani...  
Po sastavu kamenci mogu biti najčešće:
  • holesterinski (sa predomonacijom holesterola)
  • pigmentni - bilirubinski kamenci (sa predominacijom bilirubina)
  • mešoviti
U velikom procentu prisustvo kamenaca u žučnoj kesi je bez simptoma (slučajno se otkrivaju na Eho pregledu).

Medjutim, kamenci vrlo često dovode do oboljenja žučne kese u smislu stvaranja akutne ili hronične upale.  Kod nekih pacijenata nakon ne lečenih upala kamenci mogu proći u glavni žučni vod (holedoh) i izazvati njegovo zapušavanje, što dovodi do retencije žuči i pojave „žutice“ (mehanički ikterus). Najredja, ali i najteža komplikacija kalkuloze žučne kese je pojava akutnog pankreatita, koji u velikom procentu može da postane hemoragijsko - nekrotički i da se završi i smrtnim ishodom. Ponekad se na ultrasonografskom pregledu otkrivaju tumorozne formacije na unutrašnjem delu - mukozi žučne kese. To su najčešće polipi koji mogu biti papilomi ili adenomi, redje fibromi ili lejomiomi.

Operacija žučne kese danas u svetu predstavlja najčešće izvodjenu hiruršku proceduru

Kamenci neće sami po sebi nestati. Simptomi  bolesti mogu se privremeno ukloniti upotrebom dijete i odredjenih lekova, ali će se oni ponovo javiti i to sa težom kliničkom slikom. Zato je hirurško odstranjivanje žučne kese najsigurnije i najkraće lečenje obolele žučne kese, bilo da se radi o akutnom ili hroničnom holecistitu sa ili bez kalkuloze ili se radi o polipima žučne kese.

Prva operacija žučne kese uradjena je u Berlinu 1882 godine. Od tada do danas operativna tehnika je usavršavana, ali je ideja ostala ista: “Žučnu kesu ne treba odstraniti zato što sadrži kamence, već zato što ih stvara“.

Danas u razvijenom svetu se preko 95% operacija žučne kese izvodi laparoskopskom tehnikom. Laparoskopska holecistektomija se umesto klasičnog operativnog reza od oko 15 - 20cm izvodi kroz 3 od 4 incizije promera 0.5 do 1 cm, bez presecanja  struktura prednjeg trbušnog zida. Postavljaju se na odredjena mesta na trbuhu trokari kroz koje se uvode kamera - teleskop i radni instrumenti. Za izvodjenje ove tehnološki zavisne procedure neophodno je posedovanje laparoskopske opreme koja se sastoji iz laparoskopskog stuba i laparoskopskih instumenata. Sastavni delovi stuba su monitor za operatera i asistenta, kamera, elektrohirurška jedinica, insuflator za gas sa bocom ili centralnim napajanjem, pumpa za irigaciju i insuflaciju, kao i stativ na kome su smešteni svi delovi laparoskopskog stuba. Laproskopski instrumenti su posebni instrumenti koji se razlikuju od običnih hirurških elemenata, jer su prilagodjeni dužinom i oblikom radu kroz trokare.

Operacija se izvodi tako što je pacijent u opštoj anesteziji u odgovarajućem položaju. Pacijentu se kroz pupak uvodi tanka igla (Veress), kroz koju se insuflira gas (najčešće CO2 ), koji može biti na odredjenoj temperaturi i vlažnosti. Gas u trbuhu ima zadatak da odigne prednji trbušni zid i na taj način stvori „radni prostor“,  neophodan za dalji hirurški rad. Nakon postizanja radnog pritiska od 12 - 14 mmHg, uvodi se trokar kroz koji se uvodi teleskop - laparoskop koji je spojen sa kamerom i monitorom i kojom prilikom se dobije slika unutrašnjih organa. Zatim se uvode i preostali  trokari kroz koje se postavljaju radni instrumenti, pomoću kojih hirurg oslobađa biliovaskularne elemente (arteriju i vod žučne kese), zatim se oni podvezuju - klipsuju i presecaju.

Najčešće se koriste odgovarajući titanijumski klipsevi koji mogu biti različitih veličina i čiji je zadatak slepo zatvaranje duktus cistikusa i arterije cistike. Nakon toga se žučna kesa skida iz svoje lože i kroz jedan od portova izvlači iz trbuha. Ponekd je potrebno da se kroz jedan od potrova postavi i abdominalni dren. Zatim se vrši desuflacija gasa, vađenje portova i šivenje incizija. Nakon toga se pacijent izvodi iz anestezije i tako se završava hirurška intervencija.

Nakon operacije pacijent nekoliko sati kasnije može da ustaje i da počne sa unosom tečnosti i lake hrane, a bolnicu napušta istog dana ili sutradan. Aktivnosti pacijenta zavise od toga kako se on oseća. Preporučuje se rana aktivacija i šetnja. Dan nakon operacije može da se skine zavoj i da se tušira. Kontrolni pregled se zakazuje za sedam dana.

Kod malog broja pacijenata (2 - 4%) ne može se završiti ova operacija do kraja zbog nemogućnosti vizueliziranja biliovaskularnih elemenata i struktura i nemogućnosti da se njima manipuliše. U ovom slučaju radi se takozvana konverzija - prelazak u otvorenu - klasičnu operaciju. Ovo nije komplikacija, već stvar hirurške procene da se bezbedno hiruška intervancija završi do kraja.

Značajno kraći period oporavka u odnosno na standardnu proceduru


Nakon laparoskopske operacije žične kese pacijent se vraća na posao nakon 7 dana, za razliku od klasične operacije, gde taj period iznosi 4 do 6 nedelja. Nakon laparoskopske operacije prisutni su minimalni postoperativni bolovi, brži je oporavak i estetski efekat je dominantan, jer nema 15 cm dugačkog ožiljka. Operativni rizik je manji nego kod klasičnog operativnog zahvata. Brojne studije su pokazale da je broj komplikacija izuzetno nizak, a i ako se jave komplikacije, one su lako rešive.

Zbog svega napred navedenog laparoskopska holecistektomija predstavlja „Zlatni standard“ u hiruškom tretmanu oboljenja žučne kese.


 Komentari: 40 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru