Ocenite članak:
  • 80
(3.46 / 80)

Krv iz nosa, šta uraditi?


Autor: dr Sonja  Ilić   

krv-iz-nosa-šta-uraditi

Krvarenje nastaje iznenada, često noću u toku sna, izazivajući paniku kod obolelog i njegove okoline. Krvarenja iz nosa češće se javljaju u dečjem i starijem uzrastu, a naročito u toku virusnih epidemija, krajem zime i početkom proleća, kada je i vitaminski deficit u organizmu veći.

Zbog svoje višestruke funkcije sluznica nosa je vrlo dobro vaskularizovana i bogata jako razvijenom mrežom arterijskih i venskih kapilara, koja je naročito koncentrisana u prednjem donjem delu nosne pregrade u vidu pleksusa-locus Kiesselbachi, odakle najčešće i dolazi do krvarenja. Pored locusa Kiesselbachi krvarenje se može javiti i iz zadnjih delova septuma, donjih i srednjih nosnih školjki i adneksa nosa (sinusi, epifarinks).


Uzrok nastanka

Lokalni uzroci epistakse su idiopatski (nepoznati), traumatski (frakture, strane tela, iritacija), zapaljenski, tumorski, mikroklimatski i endokrini. Opšti uzroci su porast krvnog pritiska (hipertenzija, uzbuđenje, porast centralnog venskog pritiska), akutne infektivne bolesti, hematološka oboljenja (leukoze, hemofilija, hemoragična dijateza i dr) i bolesti srca i krvnih sudova. 

Klinička slika

Izgled i opšte stanje bolesnika zavisiće od intenziteta krvarenja. Bolesnik je najčešće jako uznemiren, sa vidljivim mkrvarenjima iz nosa, a nekada usled slivanja krvi i na usta. Uoliko je teže krvarenje, upadljivo je bledilo kože i sluznice očnih kapaka, puls je ubrzan, a nekda dolazi i do kolapsa.

Kako reagovati

Neophodno je smirivanje pacijenta. On treba da sedi sa glavom nadole i da mirno diše. Neposredne metode zaustavljanja krvarenja su razne u zavisnosti od tipa krvarenja.

Prvo što treba uraditi, to je da se kaže bolesniku da energično izduva sadržaj ugrušaka krvi iz nosa, a ukoliko to nije u stanju, onda se to učini pomoću instrumenata ili aspiratora. Posle toga, ukoliko je krvarenje manjeg intenziteta, potrebno je da bolesnik nekoliko puta intenzivno udahne i izdahne vazduh kroz nos, i usled tako izazvane vazokonstrikcije može doći i do prestanka krvarenja. Može se vršiti pritisak na nozdrve rukom ili hladnom oblogom.

Ukoliko je krvarenje i dalje prisutno potrebno je izvršiti lokialnu anesteziju sluznice pomoću komada vate natopljene u 1-2% pantokaina sa nekoliko kapi adrenalina koja se ostavi u nosu nekoliko minuta. Za to vreme potrebno je da bolesnik ili pomoćnik pritisne nos sa strane krvarenja.

Ako se krvarenje i dalje nastavlja, a mesto krvarenja je vidljivo, primenjuje se kauterizacija krvnog suda hemijskim sredstvima. U tu svrhu se koristi 10% trihlorsirćetna kiselina ili kristali hromne kiseline pri tome se mora manipulisati vrlo oprezno, kako se pri stavljanju jednog od navedenih sredstava ne bi oštetila i okolna sluznica. Ako je krvarenje obostrano, kauterizacija se ne sme vršiti istovremeno u istoj visini septuma, jer može doći do nekroze tkiva i perforacije.

Ako nismo uspeli da zaustavimo krvarenje na ovaj način, ili ako je epistaksa od samog početka intenzivna, primeniće se prednja tamponada nosnih hodnika. U tu svrhu koristi se specijalno pripremljena štrajfna od gaze dužine oko 1 metar,a širine 1 cm (za decu i uža), koja se prethodno nakvasi u fiziološkom rastvoru. Uvodi se tako da oba kraja vire iz nosa (prvo se uvede deo gaze udaljen 6-8 cm od početka), a gaza se slaže kao harmonika u smeru napred-nazad ili gore-dole. Prednja tamponada treba da je dovoljno čvrsta da zaustavi krvarenje, ali i pažljiva da ne ošeteti sluzokožu. Tampon ostaje u nosu 48 sati, a posle se vrši detamponada.

Zadnja tamponada nosa se vrši ako krvarenje traje i posle prednje tamponade. Preporučuje se opšta anestezija, jer je procedura bolna. Za ovu vrstu tamponade potreban je čvrst jastučić od gaze uvezan sa čvrstim koncima unakrsno, veličine koja odgovara veličini epifarinksa i uveže se čvrsto, tako da ostanu četiri slobodna kraja dužine oko 30 cm. Kroz nos se uvede kateter i njegov vrh se izvuče kroz usnu duplju. Dva kraja konca od tampona se zavežu za kateter i povlačenjem katetera unazad izvade se kroz nos. Tampon se fiksira u epifarinks, a krajevi konca se učvrste flasterom. Sledi prednja tamponada. Tampon u epifarinksu stoji 48 sati. Obavezna je antibiotska terapija, jer su otvori sinusa blokirani. Ovako zbrinuta epistaksa zahteva da se bolesnik hospitalizuje, primeni internistička terapija, kao i kompletno ispitivanje.

Nekada u cilju zaustavljanja težih krvarenja iz nosa potrebno je učiniti operaciju nosne pregrade,a u najtežim slučajevima podvezivanje arterije karotis eksterne ili njenih grana. 


 Komentari: 7 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru