Bolest koronarnih (srčanih) arterija je obično izazvana aterosklerozom, čiji je uzrok taloženje masnih substanci i nastajanje plaka (naslaga) na unutrašnjoj površini zida koronarnih arterija. Taloženje masnih substanci dovodi do sužavanja ovih arterija, koje nazivamo stenozom, koje opet dovodi do smanjenja snabdevanja srčanog mišića krvlju i kiseonikom. Nedostatak krvi i kiseonika može da oslabi srce, naročito prilikom fizičkog napora. Koronama bolest može da izazove blage ili srednje jake bolove u grudima. Bolovi se mogu širiti u vilicu i ruke - ovo su simptomi angine pektoris. Ako se koronarna arterija potpuno zatvori dolazi do infarkta srca.

Osobe sa povišenim nivoom holesterola u krvi, osobe sa dijabetesom, povišenim pritiskom, pušači, osobe koje u porodici imaju slučajeve koronarne bolesti imaju povišen rizik za pojavu ateroskleroze. Svako ko primeti simptome angine pektoris treba odmah da se javi lekaru. Često se bol u grudima može ublažiti lekom koji se zove nitroglicerin. Ali ovaj lek nema uticaja na suženja ( stenoze) koje su dovele do angine i koje povećavaju rizik od infarkta srca.

Dijagnoza

U cilju postavljanja tačne dijagnoze vaš kardiolog će vam preporučiti niz ispitivanja, uključujući i koronarnu angiografiju ( koronarografiju), t.j. snimanje krvnih sudova srca. Nakon toga se razmatra najpogodniji način lečenja i preporučuje se jedna od tri metode lečenja koronarne bolesti:

Farmakološka terapija

Davanje odgovarajućih lekova može da poveća protok krvi kroz koronarne arterije.

Koronarna bajpas hirurgija

Hirurška intervencija u opštoj anesteziji koja se zasniva na stvaranju premošćenja pomoću kojih se zaobilaze suženja i zapušenja krvnih sudova srca.

Perkutana transluminalna koronarna angioplastika (PTCA)

Koronarna arterija se širi na mestu suženja da bi se ponovo uspostavio normalan protok krvi. U Evropi se danas izvodi oko 500 000 ovakvih procedura godišnje.

Šta uključuje PTCA procedura?

U predelu prepone ill pregiba ruke biće primenjena lokalna anestezija koju pacijent oseća kao običnu injekciju. U toku čitave intervencije ostajete budni i svesni što vam omogućava da pratite uputstva vašeg kardiologa (np. «dišite duboko», «zadržite dah», «kašljite» ...). Kardiolog će početi intervenciju tako što će plasirati uvodnik ili košuljicu bilo u preponu bilo u predelu pregiba na ruci da bi dobio pristup do srca preko butine ili preko ramene arterije. Uvodnik omogućava kardiologu da uvede malu tanku cevčicu poznatu kao kateter sve do ušća koronarne arterije. Zatim se preko stenoze provuče još finija tanka koronarna žica-vodič. Ona obezbeđuje «transportni put» za sve naprave potrebne za intervenciju. U slučaju primene balona, on se precizno postavi na mesto suženja koronarne arterije. Balon se ispuni tečnošću, ponekad više puta u trajanju od 30-90 sekundi, da bi se proširilo suženo mesto. Za vreme naduvavanja balona bolesnik može da oseti manji bol u grudima, sličan onom koji obično oseća kada ima tegobe. To je normalna pojava, ali ukoliko ga osetite, treba da obavestite lekara.

Na koji način se stavlja stent?

U slučaju težih suženja srčanog krvnog suda vaš kardioiog može da se odluči za stavljanje (implantaciju) stenta (metalna cev sposobna da se širi koja pridržava zid krvnog suda i održava protok krvi kroz otvoreni krvni sud), sa ciljem da se održi prohodnost obolelog suženog dela arterije. Nakon postavljanja na mestu suženja ili zapušenja krvnog suda, stent se raširi naduvavanjem balona i ostaje utisnut u unutrašnju stranu zida krvnog suda. Vaš kardiolog može da se odluči da dodatno proširi stent upotrebljavajući drugi balon. Balon se ubacuje u stent i zatim naduvava da bi se stent bolje utisnuo u zid krvnog suda. Ovaj deo intervencije se zove post-dilatacija. Ona se izvodi da bi se obezbedio pun kontakt između stenta i zida krvnog suda. Za vreme intervencije bolesnik dobija lek za razređivanje krvi, odnosno antikoagulantni lek (heparin). Uvodnik iii košuljica se vade bilo odmah nakon intervencije ili nekoliko sati kasnije, u zavisnosti od efekata heparina. Jednom plasirani stent zauvek ostaje u arteriji. Sa vremenom on urasta u zid krvnog suda i dalje podupirući ga.

Nakon intervencije

Već istog dana kada je urađena angioplastika pacijent treba da je u stanju da ustane iz kreveta. Ako je upotrebljen stent, provešćete noć u bolnici radi praćenja. Nakon napuštanja bolnice pacijent može da se vrati normalnim aktivnostima prema savetima lekara.

Šta je to restenoza?

Kod 15-30% bolesnika koji su lečeni ovim metodama, arterije se ponovo sužavaju zbog ponovnog rasta vaskularnog tkiva unutar arterije ili zida stenta. Ova pojava poznata je kao restenoza. Restenoza može biti praćena bolovima u grudima i često zahteva dodatno lečenje kao što je bajpas hirurgija ili ponovna PTCA intervencija.

Vaš stent obložen lekom

Stent obložen lekom je stent pokriven lekom. Vaš stent obložen lekom pokriven je lekom koji se zove Paclitaxel. Ovaj lek se pokazao efikasnim u sprečavanju pojave restenoze unutar stenta. On je konstruisan tako da omogućava predvidivo i konzistentno otpuštanje leka sa površine stenta direkno u zid krvnog suda. Količina leka i brzina otpuštanja su pažljivo procenjeni tako da se omogući zarastanje lediranog krvnog suda dok se sa druge strane sprečavaju procesi koji dovode do restenoze. Na ovaj način se eliminiše potreba za ponovnim intervenisanjem u zoni stenta.

Kateterizaciona laboratorija

Perkutana transluminalna koronama angioplastika (PTCA) se izvodi u posebnoj sali koja je poznata pod nazivom kateterizaciona laboratorija. U sali se nalazi rentgenski sto, a iznad njega rentgenska aparatura visoke rezolucije koja omogućava dobijanje rentgenske slike uživo na ekranu. Takođe, tu se nalazi još nekoliko monitora. Neki od video monitora su direktno povezani sa rentgenološkom opremom. To omogućava kardiologu da neprekidno posmatra suženu arteriju i prati tok čitave intervencije kao i njen rezultat. Drugi aparati služe za praćenje električne aktivnosti srca i funkcionisanje srca.

Često postavljena pitanja

Da li se stent može pomeriti ili rđati?

Jednom postavljeni stent ne bi trebalo da se pomera. On neće podleći koroziji zato što je napravljen od nerđajućih metala.

Da li mogu da prolazim kroz detektor metala sa stentom?

Da, bez ikakvog straha da ćemo aktivirati alarm zato što je stent izrađen od nemagnetskih metala.

Nakon koliko vremena mogu da se vratim na posao?

Većina bolesnika se vraća na posao nakon nekoliko dana od procedure.

Šta treba da uradim ako se ponovo jave bolovi?

Ako ponovo doživite bol, treba da se odmah javite vašem kardiologu ili centru gde je urađena intervencija.

Da li mogu da se podvrgnem ispitivanju pomoću magnetne rezonance ili skenera?

Da, zato što to neće izazvati nikakve smetnje. Ipak, pre pregleda treba da informišete lekara koji vrši pregled da imate ugrađen stent.

Da li mogu da se bavim sportom?

Da, ali budite oprezni! Vaš doktor će vam reći kojim sportovima možete da se bavite i kada možete da počnete da se bavite njima.

Šta da promenim u načinu ishrane?

Morate da smanjite unos životinjskih masti (sir, meso, puter, jaja ...) i povećate unos hrane sa malom koncentracijom holesterola kao što je riba. Ako se pridržavate saveta vašeg kardioioga o tome kako da smanjite faktore rizika, značajno ćete doprineti vašem oporavku.