Kora drveta kao ukusan obrok

U vremenima velike nemaštine ljudi su posezali za bilo čim što su mogli da pretvore u kakav-takav obrok.

Kora drveta činila se kao prihvatljivo rešenje sve dok ne mora da se grize sasvim sirova, jer čovek ipak nije termit ni dabar.

Poznato je da, recimo, stanovnici Laplanda u Finskoj, kada pritisnu dugi i hladni zimski meseci, od samlevene kore drveta prave hleb. I neka indijanska plemena Severne Amerike brašno dobijeno od kore drveta koristila su kao dodatak ishrani.

Naziv planinskog venca Adirondak, koji se prostire u državi Njujork, potiče iz jezika Algonkin Indijanaca i znači "oni koji jedu drveće".

Ali, nikako ne smemo da zaboravimo: nisu sve kore podjednako jestive, to zavisi od vrste drveta. Na jelovniku bi se obavezno našla kora jasike, breze, vrbe, javora, bora. Veliki izbor, uz to radi se o drveću uobičajenom po gradovima i šumama u okolini nastanjenih mesta.

Treba sakupiti unutrašnje, mekše slojeve jer, u protivnom, mogla bi da se žvaće i polica za knjige.                                        

Spoljašnja kora je nejestiva i nimalo hranljiva. Ukoliko iz kore curi i malo smole ili nekih drugih sokova, tim bolje.

Ako ne postoji mogućnost da se drvo jede drugačije osim sveže i nepripremljeno, nema druge - treba ga što bolje sažvakati.

Bolje je ako se kora iseče u sitne rezance koji se potom pripremaju na sličan način kao špagete. Treba ih začiniti sosom dobijenim od biljnog soka, a ako se nađe još i neko povrće, tim bolje.

Postoji još jedan način pripreme. Koru treba prvo dobro osušiti i samleti, da se dobije fini prah.

To brašno ima više namena. Ako se pomeša s vodom, doda malo soli i praška za pecivo, dobro izmeša i ispeče, dobiće se hleb.