Najčešći uzrok je adenom u zoni
glomerulozi, po pravilu malih dimenzija i solitaran. Pored adenoma, bolest je
često uzrokovana i bilateralnom hiperplazijom zone glomeruloze, dok je karcinom
veoma redak.
Klinička slika
Povećane količine aldosterona,
koji deluju uglavnom na bubrežne tubule, dovode do retencije (zadržavanja)
natrijuma i povećanja volumena vanćelijske tečnosti, kao i do velikog gubitka
kalijuma mokraćom, što je praćeno istovremenim gubitkom vodonikovih jona i
razvitkom metaboličke alkaloze.
Osnovni klinički znak je
arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) praćena izvesnim simptomima
uslovljenim hipokalijemijom i metaboličkom alkalozom. Hipertenzija je obično
umerenog stepena, ne postoje značajne promene na očnom dnu, a retko su prisutni
znaci opterećenja levog srca i oštećenja bubrega. Bolesnici se žale na jaku
mišićnu slabost, na periodične paralize, naročito u donjim ekstremitetima,
najizraženije posle buđenja, zatim na osećaj parastezija i povremene tetaničke
grčeve. Postoje još nokturija (noćno mokrenje), umeren poliuričko-polidipsički
sindrom (povećano izlučivanje mokraće, povećan osećaj žeđi), a karakteristično
je odsustvo otoka.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze,
kliničke slike, nalazom hipokalijemije i alkaloze (pri čemu treba voditi računa
da bolesnik nije na diuretskoj terapiji i da je bio na normalnom unosu
natrijuma), određivanjem aldosterona u plazmi i renina.Za lokalizacoju procesa
najveću vrednost imaju CT i scintigrafija nadbubrežnih žlezdi.
Lečenje
Lečenje adenoma je hirurško, s
tim što je potrebna preoperativna priprema spironolaktonom i dodavanjem
kalijuma u ishrani. Ako je u pitanju bilateralna hiperplazija, lečenje se
sprovodi doživotnim davanjem spironolaktona, a često je potrebna i dodatna primena
lekova za sniženje krvnog pritiska. U nekom slučajevima bilateralne
hiperplazije, dobri rezultati se postižu i davanjem malih doza deksametazona.
Komentari: 0 |