Komplikacije povrede mozga

Najčešće komplikacije koje nastaju kao posledica povrede mozga su epilepsija, hidrocefalus i hronični subduralni hematom.

Epilepsija

Epilepsija se može javiti odmah ili nekoliko meseci ili godina posle povrede. Leči se po principima lečenja epilepsije. Samo jedan epileptični napad ne znači da pacijent boluje od epilepsije. Lekovi za epilepsiju se ne moraju uzimati zauvek, pogotovo ako su napadi bili u prva dva meseca od povrede. Njihovo ukidanje ili zamena  se obavlja uz EEG snimanje (elektroencefalografija) i konsultaciju neurologa-epileptologa.

Hidrocefalus

Hidrocefalus podrazumeva nakupljanje moždane tečnosti (likvora) u šupljinama mozga (komore). U narodu se zove i «vodena glava». Nakupljanje tečnosti povećava pritisak na mozak. Zbog toga se višak tečnosti mora odstraniti. To se postiže privremenom drenažom, ako smatramo da je hidrocefalus prolazan. Ukoliko je on stalan mora se postaviti unutrašnji sistem drenaže. On omogućava da se, uz pomoć cevčica i valvule, višak likvora sprovede u drugi deo tela gde će se vratiti i krv. To je najčešće trbušna duplja (ventrikuloperiotonealni šant, VP shunt)

Hronični subduralni hematom

Hronični subduralni hematom se može manifestovati posle više nedelja ili meseci od povrede. Javlja se čeće kod: starijih; alkoholičara; pacijenata koji imaju lošiju cirkulaciju kroz mozak, pogotovo ako su ranije imali šlogove; drugih razloga atrofije mozga. Nekad se, neposredno nakon povrede, manje krvarenja ispod omotača  mozga ne manifestuje. Ovo se dešava kod ljudi kod kojih je prostor izmedju lobanje i mozga proširen usled atrofije mozga, subarahnoidalne ciste,... Ova količina krvi u početku ne pritiska mozak. Ona se vremenom obavije opnom (kapsula), krv u njoj postaje tečna i cela formacija počinje da raste. Ona tada počinje da pritiska mozak i da izaziva tegobe.

Lečenje je operativno i uvek se prvo pokuša da se, preko manjeg otvora na lobanji, odstrani tečni deo hematoma. U velikoj većini slučajeva nije potrebno otvaranje lobanje (kraniotomija).